Хаг, одбачен Шешељев захтев за жалбу

Шешељ је тражио право на жалбу и одређивање рока за жалбу, с обзиром да му је другостепеном пресудом преиначена првостепена ослобађајућа пресуда у осуђујућу.

Међутим, за разлику од домаћег правног система и система већине држава света, Статут и судска пракса механизма не познају жалбу у трећем степену, чак и у случају да је првостепена пресуда преиначена на штету окривљеног.

У образложењу жалбеног већа, којим преседава судија Теодор Мерон, напомиње се да Статут Механизма омогућава ревизију пресуде - под одређеним условима, као што је то било у случају против Веселина Шљиванчанина, који је приказао да је његова другостепена пресуда била неодржива. 

Према ставу жалбениог већа Шешељ је своје аргументе из захтева ограничио на тражење права на жалбу, без образложења недостатака и грешака у постојећој пресуди, због чега је његов захтев одбијен.

Судско веће судије Теодора Мерона, некадашњег председника Хашког трибунала, другостепеном пресудом у априлу ове године преиначило је првостепену ослобађајућу пресуду којом је лидер радикала у марту 2016. године био ослобођен од свих оптужби хашког тужилаштва.

Шешељ је проглашен кривим по три од девет тачка оптужнице.

Пошто се у казну урачунава време проведено у притвору, Шешељ неће служити изречену казну у затвору.

Шешељ је у притворској јединици Хашког тринунала провео скоро 12 година, од фебраура 2003. године када се добровољно предао трибуналу, до средине новембра 2014. године.

За то време није тражио укидање притвора нити је гаранције ниједне владе Србије да ће бити доступан трибуналу.

Сачекао је да судско веће само одлучи да му укине притвор, а то до тога је дошло пошто му се погоршало здравствено стање у притвору хашког трибунала.

Шешељ се током поступка пред Трубуналом бранио сам, без адвоката или "пријатеља суда".