Поклањање знања и памети

Србија је у самом светском врху по одливу мозгова, показују истраживања међународних организација. Према последњем истраживању америчке Агенције за међународни развој, од Србије је, кад је реч о одливу мозгова, гора само Гвинеја Бисао.

Ништа бољи пласман Србија нема ни на листи Светског економског форума – број младих и паметних људи који одлазе већи је само у Босни и Херцеговини, Киргизији и Свазиленду.

Стручњаци напомињу да је важно да матица одржи везу са онима који одлазе, а да се онима који остају обезбеде што бољи услови за рад.

Ана Пантелић је дипломирала и магистрирала међународну политику у Америци. По повратку у Београд, конкурисала је много пута за посао, међутим, без успеха. Одустала је и од тражења посла у струци. Ускоро, тешка срца, каже, поново напушта Србију.

"Човек дође са жељом да уради нешто позитивно и конкретно, да унесе неке новине, да промени неке ствари. Никога нисам познавала, није никог било да ме препоручи, то је нешто што нисам очекивала", каже Ана Пантелић и додаје да је мислила да ће њено знање и искуство више да се цени.

Од стипендиста Фонда за младе таленте, који по уговору морају да проведу пет година у земљи, посао нађе мање од половине.

"Имамо добру сарадњу са Националном службом за рад, али у ову причу треба да се укључе и друга министарства, ресорна, попут Министарстава за рад, просвету и науку", каже Милош Радосављевић из Министарства омладине и спорта.

Неопходна системска решења

Радосављевић каже да се партнери траже и у домаћим и у страним компанијама.

Иако помака има, углавном је реч о усамљеним случајевима, јер системског решења и даље нема, кажу у невладином сектору. Владина Стратегија научног развоја примењује се делимично, јер се чека доношење Акционог плана.

"Последње истраживање које смо радили, а још је у току, показује да 45 одсто њих размишља да живи у иностранству", каже Тања Павлов из "Групе 484".

У Министарству просвете и науке кажу да тако велики и сложен проблем не могу да реше сами. Факултети су, кажу, и даље затворени за пријем нових предавача.

"И да смо богатија земља не бисмо смели дозволити себи такав луксуз да велики број научника не учествује у докторским студијама. Предузимамо мере, отпор је велики, свако чува свој монопол, не постоји свест колико је то велики и важан проблем", каже Радивоје Митровић из Министарства просвете и науке.

На плану повезивања са дијаспором, кажу, учињено је доста. Од јануара је покренуто више од седам стотина пројеката, у којима су учествовали и наши стручњаци из иностранства.