Кампања "Продужи живот" у Нишу

Националној кампањи за подршку програму трансплантације "Продужи живот", свакодневно се прикључују грађани из свих крајева Србије, који дају сагласност за донирање органа после смрти.

Прошле недеље, то су учинили заспослени на Клиници за нефрологију у Нишу, који 39 година лече бубрежне болеснике са југа Србије. Свакодневно, у три смене, они брину о пацијентима који су на дијализи у Нишу. У исто време, они су и део нишког тима за транспланатцију.

"Апелујем на моје колеге, здравствене раднике, да донирају своје органе, јер је велико задовољство продужити један људски живот", истиче докторка Снежана Арацки нишке Клинике за нефрологију.

Квалитетна дијализа је корак до успешног пресађивања бубрега, које је у Нишу први пут урађено пре три и по деценије. Прошле године, на нишкој клиници, осморо пацијената добило је бубрег са живих донора, а шесторо са преминулих особа. Тридесетједногодишњем Мирославу Будеши, породица непознатог донора је дала сагласност за донирање бубрега.

"Имао сам ту срећу да добијем орган. Постоји у Србији још 1.000 људи који иду на хемодијализу и лече се тим путем и желео бих да сви они дочекају дан који сам ја дочекао да живим нормалним животом", каже Мирослав Будеш.

Руководилац тима за транспланатцију, доктор Видојко Ђорђевић истиче да треба стално, на свакоме месту и савкога дана да се говори да је завештање органа најхуманији чин у медицини.

"Трансплатациона медицина је врх сваке медицине, а завештање органа је култура једне земље и култура једне нације", истиче Ђорђевић.

На хемодијализу иде 1300 бубрежних болесника са југа Србије. Многи до дијализних центара путују и по неколико сати. Осморо пацијената из околине Ражња до Ниша у једном правцу прелази 90 километара.

У малим срединама, интересовања за завештање органа има, иако међу лекарима опште праксе на југу Србије има оних који нису довољно едуковани за разговор са потенцијалним донорима.

"Углавном им саветујемо да нам се обрате за неко време, када будемо добили званичну документацију од Министарства здравља и Института за здравствену заштиту, о самом поступку", каже руководилац Дома здравља Ракањ.

Нефролози подсећају да се сваке године број бубрежних болесника у Србији увећава за 15 до 20 одсто.