Најпопуларнија српска имена

Петра, Ђурђа, Јаков, Дамјан, то су само нека од имена која родитељи дају својим малишанима. За разлику од ранијег периода када су се "вртела" два-три устаљена имена попут Луке, Филипа или Марка, родитељи су данас, рекло би се, много креативнији.

Међутим било је и случајева када је матичар морао да одбије да детету да име због кога би у будућности могао да има проблема.

"Упркос инсистирању родитеља матичар има овлашћење да детету не упише погрдно име. Имали смо пар који је хтео да, поред имена детета, дода друго име - Пркосна, али је матичар одбио тај захтев", каже Милена Крагић матичар општине Звездара.

Она је додала да припадници ромске мањине углавном више воле страна имена - Ромео, Денис, Медина, Мухамед, а да Роми са Косова и Метохије бирају албанска имена и уопште се не труде да га ускладе са овдашњим условима и приликама у којима дете живи.

Познат је случај из општине Стари град, где је матичар одбио захтев брачног пара који је желео да свом детету подари име Петар Други. А у Општини Савски венац недавно су родитељи тражили да се њихово дете у матичне књиге упише као Обилић.

"Иако смо посаветовали родитеље да то име није у интересу детета, као и да није у складу са обичајима средине, странка је инсиситирала и то име је уписано", рекла је шеф Одсека за лична стања грађана те општине Милица Новаковић.

Да се детету не сме дати погрдно име или име које није у складу са обичајима средине, прописано је и Породичним законом, а, како је пракса показала, таквих случајева има мало, прецизирала је Новаковић и истакла да су у Општини Савски венац, уписана само "необична" имена попут Водан, Нарта, Опролећована, Киша.

"У Србији није уобичајено да је име дуже од две речи, мада то закон није забранио, јер можете дати детету име од три речи, али са презименом то су укупно четири речи, па су родитељи у законској обавези да се изјасне којим ће се личним именом дете служити у правном саобраћају", објаснила је Новаковић.

Свака особа старија од 15 година може да промени своје име и презиме, без ичије сагласности, при чему је дужна да матичној служби достави крштеницу, уверење о држављанству, потврду да није осуђивано и уверење да је измирио порез.