Мајски Сабор СПЦ

Заседање Сабора Српске православне цркве почело је у Патријаршији заједничком молитвом владика. Трајање Сабора биће одређено дневним редом, а његово усвајање очекује се током дана.

Епископ нишки Иринеј каже да су могуће измене у саставу Синода, али да све зависи од договора епископа, чланова највишег тела СПЦ.

Постоји могућност да се измене сви чланови, што је мање вероватно, или само двојица епископа, али све зависи од процене чланова Сабора на самом заседању, рекао је епископ Иринеј агенцији Танјугу.

Није предвиђено да Сабор буде изборни, али би, према црквеном уставу, могао током рада да буде проглашен изборним па би се у том случају бирао нови патријарх.

Подсетимо, сличан покушај у новембру 2008. био одбијен, па су епископи СПЦ замолили патријарха Павла да остане на тој дужности иако је од новембра 2007. године у болници.

Према саборским саопштењима, а у складу са уставом СПЦ, мандати чланова Синода су истекли, јер су епископи Филарет и Хризотсом бихаћки изабрани 2005. године а Хризостом жички и митрополит Амфилохије, који замењује патријарха, 2007. године.

Како јавља Танјуг, мандат митрополиту Амфилохију и епископу жичком Хризостому истиче крајем овог месеца.

У одредбама Устава пише да Сабор бира чланове Синода "на две године и то сваке године по двојицу", али је садашње управљање црквом и њено функционисање условљено одсуством патријарха Павла, који је од 13. новембра 2007. године на лечењу на Војномедицинској академији у Београду.

Према Уставу СПЦ, Свети архијерејски сабор, кога чине сви епархијски архијереји, највише је јерахијско представништво и црквенозаконодавна власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка и унутрашњег уређења Цркве.

Свети архијерејски синод је највиша извршна (управна и надзорна) као и судска власт у свом делокругу и у његовој је надлежности сазивање редовног и ванредног Сабора, као и дневни ред заседања највишег тела СПЦ.

Према Пословнику о раду Синода, његове чланове предлаже патријарх али не постоји клаузула да ли то може учинити и његов заменик, па је опет све питање тумачења Сабора који има моћ да одлучује шта је најцелисходиније за Цркву која није једна личност, већ сабор њених чланова.

У Пословнику такође стоји да нове чланове Синода које је предложио патријарх бира Сабор тајним гласањем и то већином гласова.

"Избор чланова Светог архијерејског синода врши се према датим потребама цркве, а не механички по реду. У случају ванредне потребе члану Светог архијерејског синода може се мандат поновити више пута", наведено је у пословнику за рад Синода.

Питање Синода, наводи Танјуг, није прва тачка на дневном реду заседања Сабора, оно долази на крају.

Састав Синода не треба да буде најважније питање

Састав Светог синода не би требало да буде најважнија тема предстојећег редовног заседања Архијерејског сабора, највишег тела Српске православне цркве, који би, поред персоналних, требало да разматра и читав низ крупних питања које се не тичу само цркве и верника, већ читавог друштва и државе, рекао је верски аналитичар Живица Туцић.

У изјави Танјугу, Туцић је навео да се од Сабора очекује да темељно размотри питање општег морала у Србији, да изнесе свој став о начину решавања сиромаштва и беде, незапослености, корупције и економске кризе јер се СПЦ до сада о томе није оглашавала.

Према његовим речима, изненађује интересовање јавности и медија за састав и могућност измена у Синоду, што никада до сада није био случај.

За Цркву је веома важно питање евангелизације сопственог народа јер је, како је рекао Туцић, веома низак ниво знања о вери оних који се изјашњавају као верујући и који се баве сујеверјем, празноверјем и врачањем што је далеко од учења православног хришћанства.

Туцић сматра да треба размотрити и друга унутрашња црквена питања која траже нова сагледавања и одговоре, где спада и повећање стандарда у црквеном школству на свим нивоима.

Српској патријаршији су потребна, као што је то случај у Руској православној цркви, јака специјализована одељења за спољне послове и посебно за мисију цркве међу младим људима, а потребна је и реорганизација епархија, а неке административне центре подићи у ранг митрополије, каже верски аналитичар.

"Иако неки сматрају да су то теме које треба размотрити након избора новог поглавара, њих међутим до тада треба отворити и припремити", рекао је Туцић и навео да би Сабор требало да "консултује и мишљења теолога и других експерата".

Према његовим речима, питање литургијских спорова такође треба препустити теолозима да га "најтемељније проуче узимајући у обзир општеправославну парксу".

"Потребно је ојачати дух припадности општем православљу (панортодоксиа) и општем хрисћанству и сузбити и редуковати локализам, партикуларизам и верски фанатизам", сматра Туцић.

Објаснивши да у одсуству поглавара СПЦ не може доносити преломне одлуке, Туцић је нагласио да је та чињеница ипак не спутава да критички установи право стање јер то од ње очекују и верници и држава.

Подсетивши на добре односе народа и држава Македоније и Србије, Туцић је закључио да би "пожељно било да се у овом тренутку изјасни и Сабор СПЦ и да упути неки позитивни сигнал везано за решавање питања цркве у Македонији и наставак преговора".