Мајско заседање Сабора СПЦ

Заседање Сабора Српске православне цркве почиње сутра у Патријаршији, а његово трајање одредиће дневни ред који ће бити усвојен у четвртак.

Сабори епископа СПЦ обично почињу извештајима владика из епископија које предводе, а већ десетак година редовно се расправља о стању на Косову и Метохији, као и о односу према канонски непризнатој Македонској православној цркви.

Није познато да ли ће Сабор бити изборни, али би, према црквеном уставу, могао током рада да буде проглашен изборним. У том случају могао би да се изабере нови патријарх.

Подесетимо, у новембру 2008. године Сабор СПЦ није прерастао у изборни, јер је одбијен такав предлог, па су епископи СПЦ замолили патријарха Павла да остане на тој дужности иако је од новембра 2007. године у болници.

Сабор би могао да усвоји измене Устава СПЦ којим би омогућио промену чланова Синода (петочлане црквене владе) без присуства патријарха.

Синод се, према устројству СПЦ, бира на предлог патријарха који и председава том телу.

Могуће измене у саставу Синода

Епископ нишки Иринеј рекао је да су могуће измене у саставу Синода, али да све зависи од договора епископа, чланова највишег тела Српске православне цркве.

"Постоји могућност да се измене сви чланови, што је мање вероватно, или само двојица епископа, али све зависи од процене чланова Сабора на самом заседању", рекао је епископ Иринеј агенцији Танјуг.

Према његовим речима, ради континуитета примене Устава СПЦ, може се очекивати да се изаберу само два нова члана, а да избор друге двојице остане за наредну годину.

У сваком случају, како је рекао, то није толико битно за рад Цркве, јер њени послови теку без обзира на то ко су чланови Синода, који је извршни орган Сабора и обавезан да на заседању највишег тела Цркве изнесе сваку одлуку и све што је чињено у времену од претходног сусрета архијереја СПЦ.

Епископ Иринеј је нагласио да одлука о избору новог поглавара СПЦ, такође, зависи од Сабора, јер је он највећа власт у Цркви и највеће законодавно тело.

О природи редовног мајског заседање Светог архијерејског сабора, о томе да ли ће бити изборни или не, одлучиваће на самом почетку сви чланови највишег тела, у чијој је надлежности примена Устава, па и састав архијерејског Синода и могућност избора новог патријарха.

Заједничком одлуком српских архијерја, на последњем јесењем заседању, патријарх Павле, који је претходно упутио писмо Сабору да га због здравственог стања разреши дужности поглавара, прихватио је молбу архијереја да доживотно остане на трону Светог Саве.

Овом одлуком, која је званично објављена по завршеном заседању, остало је непромењено и питање чланова Синода, на чијем је челу као најстарији по рукоположењу митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а чланови су епископи - милешевски Филарет, бихаћко-петровачки Хризостом и жички Хризостом.

Члановима Синода истекли мандати

Према саборским саопштењима, а у складу са уставом СПЦ, мандати чланова Синода су истекли, јер су епископи Филарет и Хризотсом бихаћки изабрани 2005. године а Хризостом жички и митрополит Амфилохије, који замењује патријарха, 2007. године.

Како јавља Танјуг, мандат митрополиту Амфилохију и епископу жичком Хризостому истиче крајем овог месеца.

У одредбама Устава пише да Сабор бира чланове Синода "на две године и то сваке године по двојицу", али је садашње управљање црквом и њено функционисање условљено одсуством патријарха Павла, који је од 13. новембра 2007. године на лечењу на Војномедицинској академији у Београду.

Према Уставу СПЦ, Свети архијерејски сабор, кога чине сви епархијски архијереји, највише је јерахијско представништво и црквенозаконодавна власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка и унутрашњег уређења Цркве.

Свети архијерејски синод је највиша извршна (управна и надзорна) као и судска власт у свом делокругу и у његовој је надлежности сазивање редовног и ванредног Сабора, као и дневни ред заседања највишег тела СПЦ.