Одбрана најтежих кривичних дела, када адвокат може да одбије случај

Попут оца Филоте Филе, адвокат Тома Фила бранио је оптужене за најтежа кривична дела, јавне личности, политичаре. Успео је, каже, да од тринаесторо осуђених на смртну казну, дванаесторицу одбрани и умањи им казну на 20 година затвора.

"Ми никад не бранимо кривично дело, бранимо извршиоца кривичног дела, нико није толико црн да му не нађете нешто блаже. Знате да смо ми људи, једанпут ме је неко питао како можеш да браниш убице итд., какав си то човек, рекао сам: кад уђем у судницу ја нисам човек, ја сам адвокат", наводи Тома Фила.

Као адвокат борио се за укидање смртне казне јер је, каже, гора казна доживотни затвор. Зато је и подржао "Тијанин закон" којим су убице деце, трудница и немоћних доживотно санкционисане. Те новине у законик унете су после злочина над Тијаном Јурић. За то убиство, према тадашњем закону, на 40 година осуђен је Драган Ђурић.

Његов бранилац Виктор Гостиљац није имао дилему да ли да случај прихвати. То је, сматра, задатак адвоката.

"Његов задатак је да види да ли у списима постоје докази да је извршено кривично дело и да ли су ти докази прибављени на законит начин. Задатак правника у том смислу није задовољење правде, правда је филозофски појам и можда је најмање има у судницама, наш задатак је да та пресуда буде законита, ако је она законита ми смо донекле постигли свој циљ, ако се та два појма законитости и правде поклапају, тиме је успех и већи", објашњава Виктор Гостиљац, адвокат.

Свако има право на одбрану 

Устав и Законик о кривичном поступку су јасни – свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и браниоца по свом избору. Успех одбране, тврди струка, није само ослобађајућа пресуда. Зато, додају, не постоје неодбрањиви случајеви.

"Има заиста много случајева када су докази толико јаки и када суд на темељу свог слободног уверења, што је и законска формулација, и на темељу слободне оцене доказа, закључи да је доказано да је оптужени крив за кривично дело, то не мора бити неуспех одбране, то је просто реално стање у предмету, али и тад одбрана може да својим активностима практично постигне да побољша положај окривљеног и, на крају крајева, можда, утиче на евентуално мању казну него што би она иначе била ако би успела да презентира на ваљан начин које су то олакшавајуће околности у конкретном случају", наводи Милош Шкулић са Правног факултета.

Кодекс професионалне етике каже да је адвокат дужан да прихвати сваки случај. Листа је разлога због којих може да се одбије.

Личне особине окривљеног, врста кривичног дела, висина запрећене казне и гнев који је кривично дело изазвало у јавности, пише у кодексу – нису међу њима.