Ко и како брине о старијима – истраживање показало колико нам није стало до оних који су нас створили

Судећи по резултатима истраживања, о старима се изузетно мало бринемо, што је поражавајуће, јер показује колико нам није стало до оних који су нас створили.

Наташа Тодоровић, координаторка пројекта и једна од ауторки студије, објашњава зашто је потребна много већа помоћ старијима.

Врло је важно, истиче, демографско старење становништва, па је све више старијих људи који живе дуже, у бољем здрављу, али имају хроничне незаразне болести.

Наводи и проблем миграција становништва из села у град, и из Србије у иностранство.

Такође, ту је и проблем што се породица смањује, а људи се касније одлучују за брак и децу.

"Управо због тога, потребне су много боље формалне и неформалне услуге социјалне и здравствене заштите, и због тога смо урадили истраживање да видимо какве су услуге потребне старима", напомиње Тодоровићева.

Испитаници задовољни квалитетом, али не и квантитетом услуга

Наводи да 40 одсто старијих од 65 година има потребу за неком подршком у обављању свакодневних активности, као што су чишћење стана, помоћ у куповини, плаћање рачуна, одлазак до лекара, помоћ при храњењу, и на крају помоћ при личној хигијени.

"Да би нормално функционисали, то су услуге које им требају, али када напуни 75, то је већ 47 одсто оних којима су потребне те услуге", додаје Тодоровићева.

Оно што је врло важно, нагласила је, јесте да постоји неко партнерско деловање између услуга социјалне и здравствене заштите.

"Наши испитаници су рекли да су задовољни и услугама социјалне и здравствене заштите, задовољни су квалитетом, али не квантитетом. Хтели би да добијају чешће неку услугу и да се услуге комбинују", каже Тодоровићева и напомиње да се мора омогућити и то да старији на селу имају приступ услугама као у граду.