Пут руско-украјинске породице Прокопјев – како су у селу Јаша Томић нашли нови дом

У селу Јаша Томић, на самој граници са Румунијом, већ деценијама сложно живе Срби, Румуни, Мађари, Руси, Словаци, Роми, Немци, а од пре непуних годину дана свој дом ту је пронашла руско-украјинска породица Прокопјев.

Русију су, кажу, напустили из моралних разлога и због егзистенције. Јуриј је фотограф, а Дарија шије хаљине и костиме за фотомоделе.

"Када је почео рат, решили смо да се селимо. Србија је била земља у којој смо видели наш даљи живот. Купили смо стару кућу, коју полако реновирамо. У селу има много добрих људи који нам помажу и захвални смо им на томе. Отворио сам студио за фотографију како би својој породици обезбедио егзистенцију. Сада смо житељи Јаше Томића и срећни смо коначно. Пола фамилије је у Украјини, а пола у Русији, чујемо се са њима и подржали су наше пресељење", каже Јуриј Прокопјев.

Супруга Дарија каже да њихов син Лео иде у вртић и учи српски.

"Имамо срећу да је његова васпитачица учила руски у школи и помаже му да се боље уклопи са децом. Уз помоћ комшинице Савете која говори руски, муж и ја учимо српски. Прошле недеље нам је у гостима била моја мајка. Срећна је што нас је видела после три године, али је и одушевљена селом и комшијама", додаје Дарија.

"Право су освежење за село"

Даље планове не праве, јер су, кажу, из искуства научили колико се лако ствари промене. Прилагођавају се новом окружењу, где су тренутно једина породица из Русије. Село које је после разорних поплава 2005. напустило стотине младих, за породицу Прокопјев, али и за мештане, је промена на боље.

"Много нам значи. Право су једно освежење и та њихова жеља и ентузијазам и прихватање свега нашег и начина на који то прихватају и то нас одушевљава", наводи Савета Сувочарев, становница села Јаша Томић.

Свака промена средине уме да буде тешка, кажу психолози, и подсећају да је пожељна помоћ и подршка у периоду прилагођавања.

"Није им лако да се уклопе, њихова деца иду у школу и слушају језик који до сада нису имали прилику да чују. Деца не могу лако да ступе у односе са другом децом, јер се још увек не разумеју, уче градиво на језику који није њихов, дакле тешко је. То се исто односи на послове родитеља, на комшилук, набавке. Јако је важно да схватимо да им није лако, да овде нису из хира, а и да су из хира треба да будемо бољи људи", објашњава Ана Мирковић, психолог.

Колико Руса и Украјинаца тражи посао у Србији 

На евиденцији незапослених је око 500 странаца, међу њима је по педесетак Руса и Украјинаца.

"Они на нашој евиденцији имају сва она права која су резервисана и за домаће тражиоце запослења. Са друге стране, уколико желе да се радно ангажују морају да добију радну дозволу, пре тога свакако боравишну дозволу. Видимо да је велико интересовање поготово руских држављана за добијање радне дозволе. Ми смо у овој години издали 1.700 радних дозвола држављанима Руске Федерације, Украјинцима нешто мање", наводи Зоран Мартиновић из Националне службе за запошљавање.

Из Центра за помоћ тражиоцима азила кажу да Украјинци имају право на привремену заштиту. Ту могућност је прошле године искористило око 1.200 људи. Већина, међутим, покушава да се снађе на неки други начин, мимо поступка азила.

Руси ретко тразе азил, а боравак овде решавају оснивањем фирме или запослењем. Колико је у овом тренутку Украјинаца и Руса остало у Србији тешко је проценити, јер, како кажу у центру, многи улазе у земљу и излазе из ње по неколико пута.