Зашто и даље окрећемо главу од насиља у породици – сваког месеца више од 2.000 пријава полицији

Taња Игњатовић из Аутономног женског центра каже за РТС да је вести о насиљу у породици не изненађују, али да је узнемиравају без обзира што се годинама бави том проблематиком.

"Велики је број догађаја насиља који се дневно пријављује, месечно преко 2.000 који региструје полиција али овакви случајеви, да у осам недеља имамо осам убистава или тешког повређивања, свакако узнемире све нас јер нас увек ставе пред питање шта је могло бити другачије", рекла је Игњатовићева гостујући у Дневнику РТС-а.

На питање да ли је бројка од 2.000 пријава за насиље боља или гора него раније, Игњатовићева каже да је то "плато" и да нема кретања ка бољем иако се очекивало да ће га бити.

"Кад је донет Закон о спречавању насиља у породици 2016, он је почео са применом 2017, ми смо имали раст пријава насиља и то је добро, јер су грађани добили поруку да ће полиција од сада реаговати на сваку најаву насиља, односно на могући догађај насиља. Сада смо на неком платоу, још није кренуло то опадање пријава насиља, то значи да се није променило ништа у свести оних који себи дају за право да се насиљем обрачунавају са члановима породице онда када нешто они процене да није у реду, дакле нисмо променили ту културу насиља, а исто тако видимо и да интервенције, ове хитне мере, нису зауставиле насиље на начин на који смо мислили да ће зауставити", указала је наша саговорница.

Навела је да ми, као појединци, најближе окружење жртава грешимо зато што не примећујемо или када приметимо прве знаке насиља углавном окрећемо главу и не реагујемо.

"Не помажемо жртвама и не јављамо то институцијама. Са друге стране, не разумемо да нису жртве увек у ситуацији да пријаве насиље јер су преплашене страхом шта ће бити након пријаве. Дакле, грешимо јер нема довољно информација, довољно добрих информација и у медијима према грађанима како и шта су надлежности институција, шта ће се десити када жртва пријави насиље, шта може да уради полиција, шта ће урадити тужилаштво, шта ради центар за социјални рад, тако да ни грађани ни жртве нису уплашени од онога шта ће бити после пријаве. Систем греши јер ништа не учи из грешака", указује Игњатовићева.

Подршка жртви мора да буде стална 

Према њеним речима, жртва мора да има подршку све време, од тренутка када пријави насиље.

"Ако нема особу од поверења у свом окружењу, то мора да буде неко из службе, да ли ће то бити неформалне службе као СОС телефони или ће то бити службе из система, питање је, али она мора да има особу која је њој на располагању, која може да јој објасни - шта сада значи кад је насиље пријављено, где је она у систему", навела је Игњатовић.

Јуче је у Београду одржан протест стоп фемициду, а између осталих изнети су захтеви да се фемицид дефинише као посебно кривично дела, боља процена ризика у ситуацијама када насилник има оружје, као и пооштравање услова за добијање оружја.

Игњатовићева је напоменула да је битно да се препозна да је фемицид убиство жене зато што je женa.

"Посебно се слажем са захтевом да се пружи подршка жртвама и не само непосредна, него и сва позадинска подршка, што се тиче осамостаљивања и нарочито се слажем са захтевима за пооштравање услова за добијање ватреног оружја, а посебно за пооштравање услова за контролу оних који носе или држе ватрено оружје, а постоји било каква пријава о њиховом агресивном понашању, сукобима у породици или изван породице", рекла је Тања Игњатовић.

Указала је да је контрола унапређена - сада када се пријави ватрено оружје, у легалном или нелегалном поседу, полиција увек одузима и ради претресе.

"То још није довољно јер је илегалног оружја доста и кад пратимо фемициде, видимо да убистава ватреним оружјем има доста, посебно илегалним, да та контрола још није довољно ефикасна и мора да се закон мења", закључила је Тања Игњатовић.