Читај ми!

Мердаре се осипа и гаси, мештани поручују да има начина да се ситуација поправи

Од када је пре пар година Ниш-експрес оставио дневно само једну аутобуску линију од Мердара до тридесет километара удаљене Куршумлије, све је мање становника. Они који су остали кажу да то није довољно за опстанак у Мердару, али и околним селима Матарови, Боровцу и Преветици.

Од успостављања административне линије, становници Мердара животно су упућени на суседну, даљу општину Куршумлију. Пре три године, међутим, угашено им је више аутобуских линија, што им прави заиста велике проблеме. Кажу да су доведени на ивицу опстанка.

"Немамо путеве, превоз и железницу. Школа нам се угасила", поручује председник МЗ Мердаре Гојко Стефановић.

Иако су уз магистрални пут Ниш-Приштина-Скопље, у Мердару имају само скромну продавницу. Превозници кажу да им се не исплати отварање линије, јер је мало становника.

"Без посла смо. Не знам кога бих могао да питам, када ће неко да нас обиђе и види како живимо и функционишемо, каже Мирко Пауновић из Мердара.

У Мердару се годинама ништа не обнавља и не улаже, зато и не чуди ситуација, каже Андрија Лукић који живи са мајком од њене пензије.

"За пет година у селу Мердаре, остаће десет кућа. Овде је становништво старо", прича Андрија.

Пре Мердара, које се сада осипа и гаси, породица Брковић је живела у суседној Доњој Дубници код Подујева. Мара Брковић живи сама, болесна је, а за сваки одлазак лекару мора да користи такси-превоз, који је скуп.

"Чувам деци и кућу да имају, кад бака умре. Ово рачунам да је Србија и да нама треба миран живот", каже Мара.

Борба за рад школе 

У Куршумлији ради и Основна школа "Коста Војиновић" из Подујева. Ђака има, а запослени се годинама боре да одрже рад школе.

"Без помоћи државе, ништа не можемо да урадимо. Молим председника, када буде посетио Куршумлију, да посети МЗ Мердаре", поручује Милета Вељовић из ОШ "Коста Војиновић" у Пудујеву.

Потенцијали постоје, али је потребна већа иницијатива за развој и улагање у инфраструктуру.

"Када би се овде народ задржао, не би било великог притиска на престоницу. Моја деца су отишла за Београд и тамо су започели живот. Унуци су почели да иду у Београд у школе, а  овде се школе се празне и затварају", каже Миле Копривица из Куршумлије.

Има начина да се ситуација поправи, кажу мештани, али то више није у њиховој моћи. Крај је познат по Пролом и Луковској бањи, а ускоро почиње са радом и обновљена Куршумлијска бања, у коју мештани удаљених села, попут Мердара, без превоза не могу ићи на посао.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво