Како поступити у случају отмице - која је најслабија тачка злочинаца

Злочин који је деведесетих био чешћа појава, деценијама касније је реткост. Годишње се у Србији догоди десетак отмица. Једна од њих за викенд је потресла јавност. Четворица младића отела су 18-годишњака и од његовог оца тражили откуп. Породица је киднаповање пријавила око пола 4 ујутру између суботе и недеље.

"Одмах након добијене дојаве максимално су ангажовани сви расположиви ресурси ПУ у Новом Саду, извршене су одговарајуће провере, консултовано надлежно тужилаштво које је цео догађај квалификовало као кривично дело отмице. Та лица су покушала да пруже отпор, у једном делу и јесу, али као што сам и рекао, имајући у виду да се ради о колегама који су заиста способни и изузетно спремни, цео задатак је завршен на најбољи могући начин", наводи Момчило Совиљ, мајор, помоћник начелника ПУ Нови Сад.

Акција полиције завршена је нешто после подне, а отети младић није имао повреде.

Од пријаве до хапшења прошло је око девет сати

Од пријаве до хапшења прошло је око девет сати. То полиција карактериште као брзо решавање случаја. Стручњацима је показатељ да отмичари нису из криминогене средине.

"Ове отмице код којих се као извршиоци јављају особе које су малолетне или млађа пунолетна лица релативно се често дешавају и било је случајева и у прошлости да су се дешавале код нас, али карактеристика њихова је да у принципу нису нешто изузетно организоване, самим тим што те особе нису особе са неким дужим криминалним стажом, тако да у принципу резултирају врло брзо расветљавањем таквих кривичних дела", објашњава проф. др Дарко Маринковић са Криминалистичко-полицијског универзитета. 

Киднаповање у Новом Саду спада у изнуђивачки тип отмица, који је и начешћи. Ређе су такозване принуђивачке отмице - намера је да се отета особа принуди да учини или не учини нешто, или да трпи.

Породица треба одмах да пријави отмицу полицији 

Какав год био тип отмице, стручњаци указују да породица треба одмах да је пријави полицији, иако их отмичари могу убеђивати у супротно. У комуникацији породице и отмичара, кажу упућени, лежи и најслабија тачка злочинаца.

"Саставни део криминалистичке истраге такође врло често, да не кажемо доминантно је надзор комуникација, телефонских разговора, снимање, покушај лоцирања места одакле се обављају разговори итд. на основу тога се може одредити локација, касније тако прибављени снимци ће послужити у кривичном поступку као доказ на основу фоноскопског вештачења и слично", наводи Маринковић.

Кривични законик отмицу препознаје као кривично дело против слобода и права човека и грађанина. Најмања запрећена казна је две године, а највећа 18. Толико ће иза решетака провести осумњичени ако наступи смрт отетог или је отмицу извршила групе.