Ристић: Треба и ми, попут Јевреја, да будемо посебно осетљиви на кривотворење историје

Историчар Дејан Ристић на Међународни дан сећања на жртве Холокауста каже да је важно да се реагује на упозорење израелског председника на пораст антисемитизма у западном свету и на његов захтев Европској унији да обезбеди да Јевреји безбедно живе на континенту где се догодио Холокауст.

"Ми присуствујемо једном феномену који је све јачи и присутнији – кривотворење или фалсификовање догађаја, личности и процеса из периода Другог светског рата. На то су Јевреји посебно осетљиви, на то и ми треба да будемо посебно осетљиви", рекао је Ристић.

Напомиње да је наш однос према култури сећања у прошлости био веома динамичан и контрадикторан, а да тек последњих неколико година постајемо свесни значаја културе сећања.

"Као једног од елемената сопственог националног и појединачног идентитета, ту пре свега говоримо о припадницима оних народа који су страдали од геноцида почињеног у Другом светском рату на територији Југославије, а то су Срби, Јевреји и Роми", рекао је Ристић.

Истиче да не знамо довољно о томе шта се дешавало у том рату, а да се то види по нашем односу према војним меморијалима и местима страдања.

"Доминирају стереотипи уместо знања, зато Музеј жртава геноцида инсистира на том јачању заједнице знања, коју ће чинити одговорни, самосвесни појединци који су свесни да су потомци жртава рата, не само физички, лични, већ и идентитетски, духовни, национални... Да због тога имамо обавезу да памтимо, а да бисмо памтили морамо да знамо", рекао је Ристић.

То знање се, објашњава, базира и на уочавању савремених изазова који су, како каже, "поприлично слични, у појединим елементима чак идентични изазовима са којима су се наши преци суочавали од 1941. до 1945. године".

Прећуткује се чињеница да је Аушвиц ослободила Црвена армија 

Напомиње да данас сведочимо чињеници да се прећуткује чињеница да је Аушвиц на данашњи дан 1945. године ослободила Црвена армија, те да је то нешто што треба да нас забрине.

"То је учитавање савремене политичке стварности у прошлост. То се не ради, то само говори колико је острашћеност присутна у Европи због руско-украјинског сукоба, колико су политичке елите спремне да злоупотребе догађаје из Другог светског рата и покушавају да креирају један нови историјски наратив који није аутентичан, заснован на чињеницама већ пожељан. И то се ради већ читав низ деценија а овај трагични сукоб је неке ствари само изнео на видело", рекао је Ристић.

Истиче да на то треба да реагујемо знањем и упозорењем да такве одлуке и потези не могу да донесу добро.

"Морамо да заштитимо прошлост од ове бурне политичке свакодневице", поручује Ристић.

Обилазак стратишта део школског програма

Министарство просвете је прихватило иницијативу Музеја жртава геноцида да се у школске програме уврсти обилазак стратишта, а Ристић каже да је то почело од 1. септембра ове године.

"Велики број школа је уврстио посету локалитетима, пре свега у њиховом месту, потом у Републици Србији, а онда на територији бивше Југославије", рекао је Ристић.

Напоменуо је да је реч о необавезној препоруци, како би се деца враћала у амбијент културе сећања.

"Сви средњошколци у Израелу морају организовано да посете Аушвиц током свог средњошколског образовања. Уколико њима није тешко да са Блиског истока иду у источну Европу, не видим зашто би нама било тешко да обиђемо локалитете у свом месту", рекао је Ристић.