Колико знамо о Светом Сави – визионару који је дао идентитет српском народу

Александар Раковић каже да сада о Светом Сави знамо више него што смо знали пре педесет или седамдесет година.

"Говорим о обичним грађанима, не говорим о историчарима и теолозима који су о Светом Сави знали јако много. Изашли смо из периода атеизације који је сузбио то сећање на Светог Саву као особу која не би била само историјска личност, него као неког ко је дао идентитет српском народу, створио аутокефалну Српску православну цркву, преокренуо позицију српског народа тиме што је одабрао да то буде утемељено и да то буде православна вера као основна вера српског народа, део нашег фундамента и идентитета", наводи Раковић.

Истиче да сада много више знамо о Светом Сави, као и да деца чак од вртића уче о њему и на светосавским прославама читају о њему и његовом делу.

Поручује да је Растко Немањић, Свети Сава, био визионар.

"Он је био визионар који је у једном тешком времену за Православну цркву, Византијско царство и Србију, када је Цариград био под окупацијом Латина, то је била највећа пљачка Цариграда. У то време Свети Сава је дошао на једну изванредну идеју да од цариградског патријарха који је столовао у Никеји тада тражи аутокефалност за српску цркву. То је један процеп у времену када је било могуће да он то добије из разноразних, па и политичких разлога, и он је то учинио", додаје Раковић.

Указује да је то кључни моменат утемељења идентитета Србије.

"Његов старији брат Вукан је био римокатолик, средњи брат Стефан је био православац. У том клацкању Немањића да ли ће се Србија бити православна или римокатоличка земља управо је Свети Сава ударио печат на то да Србија буде православна земља и то је одредило наш идентитет до дана данашњег", истиче Раковић.

Завештање Светог Саве и дан-данас је присутно у традицији словенских народа, а Раковић каже да није реч само о словенским народима, већ и о грчком народу и другим православним народима.

"Свети Сава је празник који славе све православне цркве у свету, то је његов значај. Он је огроман за православље, јер са Светим Савом православље се на западном простору утврдило и проширило", додаје Раковић.

"Хиландар је суштина српског идентитета"

Велики жупан Стефан Немања 1196. напушта своје краљевство – Рашку и придружује се сину у манастиру Студеница, где постаје монах и добија име Симеон. Две године касније, Сава и Симеон оснивају манастир Хиландар на Светој Гори. Раковић истиче да је то од великог значаја, јер је веома важно што је Хиландар остао српски.

"Хиландар је суштина српског идентитета. Иако он данас нити се налази у Србији, нити је део српске цркве, он је део Свете Горе која је под Цариградском патријаршијом, сви знамо да је тај манастир српски. Дакле, до те мере је велика важност Хиландара за наш идентитет да сви знамо да је тај манастир српски", наводи Раковић.

Указује и да Хиландар није био једини српски манастир, било их је још четири на Светој Гори.

"Међутим, временом српски монаси су нестајали из тих манастира, а онда по неписаном правилу су Грци преузимали те манастире и Хиландар је једини који смо успели да вратимо иако је и он прелази и у грчки, па у бугарске руке, али управо је краљ Александар Обреновић успео да врати Хиландар под окриље српског православља", каже Раковић.

Почетком 13. века Сава је постао ђакон и свештеник Хиландара, а затим и архимандрит у Солуну. Када се 1207. године вратио у Србију, са собом је понео и мошти свог оца, светог Симеона и тако се измирио с раније завађеном браћом Стефаном и Вуканом. У наредном периоду, током првих деценија 13. века, српска држава је доживела процват под владавином Немањића.

"Од Стефана Немање, па до цара Душана постоји јасан континуитет и јачање српске државе, са царом Урошем промениле су се те околности и после је дошло до турске најезде и једног епохалног историјског догађаја каква је битка на Косову 1389. године која је трајно променила историју нашег простора", објашњава Раковић.

Истиче да је средњовековна српска држава била и процват српске државности и српске цркве.

"У средњем веку Србија није каскала за неким другим земљама, у то време Запад је каскао у великој мери", додаје.

Од Светог Саве можемо да говоримо о српској књижевности

Свети Сава је и највећи српски просветитељ. Имао је велики утицај на културно-уметнички развој Србије, посебно на развој српске средњовековне књижевности.

"Од Светог Саве ми можемо да говоримо о нашој српској књижевности. Од Светог Саве и његовог брата Стефана креће тај развој српске књижевности, почев од биографије који су написали о њиховом оцу па надаље", истиче Раковић.

Наглашава колико се почетака везује управо за Светог Саву – почетак државности заједно са његовим оцем и браћом, почетак аутокефалне цркве, али и почетак књижевности и просвете.

Захваљујући Сави, Српска православна црква је постала аутокефална, тј. самостална црква која не зависи од других цркава. Раковић истиче да је нешто што је најважнији за сваки православни народ да има своју аутокефалну цркву, као и да је то једнако важно као када имамо независну државу.

Освета Синан-паше

Пред крај живота Сава креће на пут са жељом да свој живот заврши лутајући неком непознатом земљом. Пропутовао је Палестину, Сирију, Персију, Вавилон, Египат и Анатолију. У Трнову, престоници Бугарског краљевства, разболео се и преминуо 27. јануара 1236. године.

После неколико неуспелих покушаја, краљу Владиславу је напокон пошло за руком да пребаци мошти Светог Саве у манастир Милешева, око 1237. године. Међутим, Синан-паша их је отео и однео у Београд где их је спалио крајем 16. века на врачарском насипу у Београду, где се данас налази једна од највећих православних цркава на свету, Храм Светог Саве.

"То је била освета Синан-паше за српске устанке на Косову и Метохији, Херцеговини и Банату. Да би припретио Србима из Баната, а Банат се са Врачара може видети голим оком. То је била претња Србима да треба да зауставе свој велики устанак против Турака. Али, као што видимо, то за српски народ има посебан заветни значај, светосавље је добило додатно на тој завети и сећању на Светог Саву, јер светосавље је фундамент идентитета Српске православне цркве и српског православља и нашег народа, заједно са косовским заветом и Пећком патријаршијом и свим осталом елементима који чине Српску православну цркву", истиче Раковић.

После тог догађаја вера у Светог Саву је била још јача у народу, а Раковић каже да су о томе многи писали.

"Да је та вера коју је утемељио Свети Сава била толико моћна за везивно ткиво српског народа", закључује Раковић.

Ружић: Важно је да се данас кроз Светосавске награде захвалимо свим наставницима и ученицима

Данас све школе у Србији Савиндан славе као своју славу. Министар просвете Бранко Ружић каже ће у свим школама данас бити обележен Савиндан на пригодан начин уз приредбе и резање колача.

"Мислим да је заиста леп дан, празник који је ред честитати свим наставницима и ученицима и подсетити се на велика дела нашег архиепископа и утемељивача прве српске самосталне државе, човека који је оставио једну велику заоставштину коју ми баштинимо вековима", наводи Ружић.

Истиче да је Свети Сава у тој заоставштини назначио да је образовање и васпитање суштина напретка народа.

И ове, као и претходних година, биће додељене Светосавске награде. Ружић каже да је комисија ове година имала тежак задатак, као и да су имали рекордан број пријава.

"Од 180 пријава биће додељене 34 награде. Имаћемо ту и ученике и наставнике и професоре, школе, научне институте и мислим да је увек најтеже члановима комисије да се определе за бриљантне било појединце било колективе или институције", истиче Ружић.

Указује да ће то бити велики подстрек како за добитнике признања, тако и за оне који ће наредних година бити лауреати.

"Значајно је да се данас захвалимо свим наставницима, учитељима и ученицима наравно, они су епицентар свега, али и родитељима на разумевању", поручује Ружић.

Наглашава да је Светосавска награда за неке просветне раднике круна каријере, али и почетак и подстрек за неке нове подухвате.

"Зато је важно да се уважи све оно што ти појединци и институције раде на развоју нашег образовног система уз помоћ државе", рекао је Ружић.

Вечерас од 20 часова на Другом програму Радио-телевизије Србије биће приказана у директном преносу и Светосавска академија "Ризница Србије". Министар је позвао све грађане да погледају културно-уметнички програм који је припремљен.

"Програм је конципиран тако да је фокус управо на талентованој деци где ће управо они афирмисати све оно што су научили током школовања у нашем образовном систему", закључио је Ружић.