Реституцијом враћена јеврејска имовина вредна више од 40 милиона евра

Уочи 27. јануара, када се обележава Међународни дан сећања на Холокауст, Србија подсећа на позитивне примере примене усвојеног Закона о отклањању последица одузимања имовине од жртава Холокауста које немају живих наследника. До сада, процењена вредност враћене јеврејске имовине већа је од 40 милиона евра.

Међу 200 одлука Агенције за реституцију да се имовина врати јеврејским заједницама, може се наћи и она од трговца Фрање Кајзера из Загреба кога наслеђује унук Михаел. Закон омогућава наследницима да врате део дедовине која је у Београду.

"Агенција за реституцију је потраживала у име Жидовске опћине Београд, а онда је Жидовска опћина Београд контактирала мене да је то у процесу, односно сад, било је у процесу, а тренутно се државно бранитељство жали на одлуку, да се то нама врати, јер наводно мој деда није био члан жидовске опћине", наводи наследник одузете јеврејске имовине у Србији Марио Кајзер.

Кајзер Фрања имао је заједничку имовину са фамилијом Мајер Марић у Београду. Породице су биле блиске, па је Фрања имао дућан у овом чувеном Марићевом пролазу, у центру Загреба, који та породица и данас потражује.

Породица Мајер Марић чувена је јеврејска загребачка породица из 19. века. Милан и Артур Марић, велеиндустријалаци, некада власници Рафинерије Сисак, поседовали су већински пакет деоница нафтне индустрије "старе" Југославије и многе друге фабрике. Заједно са породицом Кајзер власници су зграде у Београдској улици, чији део потражује унук Кајзера.

"Деведесетих година стамбени простори су углавном откупљени, сви, док пословни простори нису и остали су у власништву државе. Кад је донет Закон о отклањану последица Холокауста 2017. године јеврејске заједнице су биле у могућности да потражују имовину без наследника, а да је при томе у државном власништву, укључујући и пословне просторе у овој згради", објашњава председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс.

Тако је јеврејска општина стекла два локала у овој згради, од 47 квадрата. Сада их закон обавезује да имовину пренесу на живог наследника.

"У Хрватској наследник може бити само из првог наследног реда. Док у Србији важи да имовину могу да врате сви живи наследници. Када бисмо ми имали то правило, не бисмо ни 20 посто имовине вратили старим власницима", каже директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Осим 197 објеката, враћено је око 2.000 квадратних метара градског грађевинског земљишта и 3.000 хектара пољопривредног земљишта.