Четвртком у 9: Мигрантска криза – ко долази, ко пролази, а ко остаје у Србији?

На подручју Јасеновачке шуме у Суботици откривено је 60 ирегуларних миграната од којих је заплењено оружје и муниција, саопштено је из МУП-а. Међу пронађеним мигрантима, откривено је лице за које се сумња да је пре два месеца ранило једну особу из ватреног оружја, као и 20 безбедносно интересантних особа.

Пуковник Драган Васиљевић, помоћник директора полиције, истакао је да је формирана Радна група која бави имиграцијом и свакодневно спроводи активности, па је тако пронађена и ова група од 60-ак миграната.

Говорећи о споменутим безбедносно интересантним лицима, Васиљевић је рекао да се они сумњиче да су учествовали у каналима кријумчарења, а пронађене су две аутоматске пушке, 200 метака и наставак за тромбонску мину.

"Након споменутих догађаја, везаних за Хоргош и граничну линију према Мађарској, министар Гашић је обишао подручје, обишли смо и Хоргош и друга насељена места у околини, дат је налог полицији из Кикинде да се повећа број припадника полиције и Жандармерије, и грађани примећују да је присуство полиције учинило да је минималан број миграната, сви грађани могу бити потпуно спокојни", наводи Васиљевић.

Указује да је у смештајним капацитетима Комесаријата за избеглице 4.590 лица.

У кампу на северу нема довољно места за избеглице

Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила сматра да постојећи систем не функционише и да треба разграничити ко су избеглице. Такође, наводи да на северу земље има само један камп у који се може сместити до 300 миграната, а да за остале нема места.

"Због тога се ови људи сналазе и онда главну улогу играју кријумчари, који их доводе у те импровизоване кампове", навео је Радовић.

Указује да је ове године 90.000 људи ушло у Србију, а највећи број ју је и напустио. 

"Нисмо дошли до сценарија из 2015, али индикатори показују да полако долази већа ескалација. Имамо повећање броја људи из године у годину, сада је као 2016. Међу људима има доста избеглица, из Сирије, Авганистана, где су укинули женама право да иду у школу, спроводе јавна погубљења, то су разлози који мотивишу људе", наводи Ђуровић.

Који је профил миграната 

Професорка Географског факултета, демограф Даница Шантић каже да економске миграције подстичу највећи број људи на пресељавање.

"И ови људи који транзитирају, прелазе хиљаде километара да дођу негде где мисле да ће бити боље. Има и оних који беже од рата, за које бисмо могли рећи да су избеглице, али док им се не реши статус они су мигранти. Међу њима има много лица која одлазе ка земљама ЕУ у потрази за послом", навела је Шантићева.

Наводи да они обично имају 20-35 година, да су радно и фертилно способни.

Објашњава да у Авганистану и Пакистану продају све што имају или се задужују у банкама, па њихови рођаци отплаћују њихов пут по етапама.

"Они желе зато да оду у економски јаку земљу да би зарадили новац који би вратили за свој пут, а онда послали онима који су остали у земљи порекла", објаснила је Даница Шантић.

Истиче да људи које виђамо да раде у достави, на грађевинама и у саобраћају нису људи који долазе балканском рутом, већ преко агенција које им налазе посао.

"Ако погледате демографску ситуацију у ЕУ, све смо старији, рађа се све мање деце, на тржиштима радне снаге треба све више радника – Немачкој сваке године 400.000, негде можете прочитати и до милион... Мигранти на балканској рути сигурно би пронашли посао у ЕУ, па зашто их онда неће? А када је избио сукоб у Украјини, Украјинцима је одмах нуђен посао, деца су одмах кренула у школу. Четири до шест милиона људи напустило је Украјину, они су у истом тренутку имали прилику да се интегришу", навела је Даница Шантић.