Школе мегдан за обрачунe - треба ли професорима статус службеног лица

Центар за социјални рад у Врању евидентирао је девет пријава вршњачког насиља ове године, а од почетка месеца десила су се два случаја, један у играоници, други у средњој школи. Пре два дана догодио се инцидент и у основној школи у Владичином Хану, када су тројица дечака 8. разреда вређали ученика 6. разреда.

Тим за безбедност школе се састао, позвани су родитељи, дечак нема физичких повреда, потврдио нам је директор школе. Који су механизми за спречавање насиља у школама и како реаговати ако се насиље деси.

Лана Марковић, ученица Гимназије "Бора Станковић" у Врању, каже да о насиљу не треба да се ћути.

"Небитно да ли смо ми у питању или неко други, кад уочимо насиље, треба то да пријавимо", каже ученица Гимназије.

Исмевање, задиркивање, вређање јесте облик насиља. Таква комуникација може да се развије у физичко насиље. Насилничко понашање у школама, међу ученицима, није реткост.

"Они не могу у потпуности да избегну насиље зато што је то саставни део постојања. Али они могу да уче како да поступају у тренуцима када дође до тога да неко испровоцира њих и њихове пријатеље. Или рецимо могу да овладају неким социјалним вештинама, знате оно да броје до 10, да воде рачуна о томе какве ће бити последице и онда их ми кроз неке радионице учимо одговорном понашању, да они буду свесни последица које њихово понашање може једног дана да произведе", сматра социолог проф. др Виолета Трајковић.

Превентивно деловање је најбитније, кажу психолози, разговор са децом и едукација како се насиље не би догађало.

"Развијати личност у правцу толеранције, у правцу ненасиља. Родитељи су први модели на које се дете угледа, затим су то медији, који су неизоставни, утицај савремене технологије, тако да морамо ограничавати садржаје које деца конзумирају свакодневно и морамо да пазимо какви смо узори и модели деци", каже психолог Светлана Величковић Момчиловић.

Лана Марковић, ученица Гимназије "Бора Станковић" у Врању, предлаже кутак у школи који ће да воде сами вршњаци и то да буде неко неформално место где могу да причају о разним темама и да једни друге уче.

Дигитално насиље још присутније 

Дигитално насиље је још присутније, кажу социолози, а битно је и о томе говорити, образовати младе, упозоравати са каквим се садржајима могу сусретати на интернету. Они су константно у дигиталном свету, што због учења, што због забаве.

Теодора Костић, ученица Гимназије "Бора Станковић" у Врању, рекла је да када би се радило о њој, прво што би урадила на интернету, јесте да би блокирала тај налог и рекла би мами.

Како је додала, ако се опет деси, опет би рекла, међутим, није се дешавало поново, а у школи би се, како каже, обратила професору или разредној.

"Углавном је то било увече у граду после неке журке или тако нешто, када сам био сведок вршњачког насиља. У таквим случајевима имамо органе реда, они су задужени да спрече насиље, ако нису ту, ја бих их позвао да спрече, и то је то", напоменуо је ученик Техничке школе у Врању Милош Јоксимовић.

Када се насиље међу вршњацима догоди у школи, као недавно у једној средњој школи у Врању, састаје се тим за заштиту и безбедност, а у зависности од степена насиља, пријављује се случај полицији и тужилаштву. Уколико је потребно, у томе учествује и Центар за социјални рад.

"Конкретно, имали смо један случај пре отприлике четири године, где нас је позвала педагошко-психолошка служба школе и тражила нашу логистичку помоћ, која се састојала у томе да све релевантне институције окупимо, што и јесмо урадили и одржали састанак и са родитељима и са ђацима, указујући на то шта је вршњачко насиље и које последице могу да буду. Та координисана акција где је систем реаговао на добар начин уродила је плодом", рекла је Данијела Милосављевић, градска већница задужена за социјална питања.

Министарство просвете апелује на све родитеље да се обрате надлежној школској управи и просветној инспекцији уколико сматрају да одређена установа није предузела потребне активности у заштити ученика од насиља.

Многе је узнемирио и случај насиља у Техничкој школи у Трстенику, када је један ученик професорки измакао столицу, други то снимао, док је трећи пустио клип на друштвене мреже. Надлежни у школи, каже директор, чине све што је у њиховој моћи да се починиоци адекватно казне, и истиче да су предузети први кораци у том процесу.

Валентина Илић из Синдиката образовања Србије каже да када је видела снимак осетила се као сваки просветни радник, као родитељ, као неко ко брани интересе просветних радника врло понижавајуће.

"То је само снимак који је изашао у јавност, јер ми годинама добијамо различите информације везане за малтретирање наставника, професија, што од стране родитеља, деце, па и од стране Управе школе", навела је Илићева.

Није Трстеник усамљен случај. Било је напада на наставнике и претходних година – у Смедеревској Паланци прошле године ученица ножем по глави посекла наставницу због оцене, професора у Бору је напао ученик у школи.

Говорећи о измени закона, Илићева каже да је цео закон постављен да штити права детета, што треба, али се синдикат увек залагао да буду заштићена и права запослених, јер то је основи елемент да би се сачувао углед професије.

"Постоји правилник о протоколу о спровођењу оцењивања степена насиља, имате у школама формиране тимове за борбу против насиља, али када су у питању запослени, врло тешко школа се упушта у неку детаљнију анализу. Наставник, учитељ се повлачи, све се то ставља под тепих како би се сачувао углед школе. Синдикат се већ годинама залаже да наставници добију статус службеног лица", истакла је Илићева.

Према њеним речима, то би у пракси значило да било која врста инцидента или напада просто мора да се спроводи, јер то је у домену Кривичног закона, и ово што су урадили момци из Трстеника, они припадају старијој групи малолетника, што значи да би они кривично одговорали за оно што су учинили професорки која је била на свом радном месту.

Оно што је сада предвиђено јесу и казне – за ученике од 5. до 8. разреда премештај у другу школу, а средњошколци могу и бити избачени. Уз то, казне чекају и родитељи новчаном казном од 30 до 100.000 динара. Памтимо агресивно понашање, али поставља се питање да ли је неко од родитеља био кажњен.

Нема кажњених родитеља 

"Ја колико знам ниједан случај није добио такав епилог. У већини ситуација у основним школама, деца која су проблематична врло тешко се пребацују у друга одељења, у друге школе и онда је проблем да ли ће друга школа да их прими. Углавном онда друга деца, добра деца, која не праве проблеме и која су изложена малтретирању одлазе у друга одељења. Што се тиче казни, ја се не сећам да је неки родитељ кажњен. Колико је то далеко отишло, ми смо прошле године имали девојчицу у Смедеревској Паланци која је ножем напала наставницу математике која је покушала да јој објасни задатак. То су трауме које наши запослени вуку један дужи период", истакла је Илићева.

Оно што је из овог случаја испливало је да – просветни радници нису само жртве деце делинквената већ и њихових родитеља. Имали смо прилике да чујемо претходних дана да у готово свакој школи постоји неко "заштићено дете".

"Заштићена деца су увек постојала, све зависи од статуса родитеља. Углавном родитељи праве грешку, ово што се десило у Трстенику, то је дуг процес васпитавања деце са пуним уважавањем институције у којој су практично 24 сата. Мислим да би требало неки психолошки тим посветити, нарочито после короне, где су изгубили карику у социјализацији, сматрам да би требало појачати психолошко-педагошки рад са децом, а професоре и запослене максимално заштитити", рекла је Валентина Илић.

Оно што се чуло претходних дана јесте и да нису сви професори спремни за наставу – недостаје сручно усавршавање наставника и стручних сарадника који могу наставницима и професорима да помогну да стекну алате којима могу да науче како да управљају одељењем.

Илићева каже да Министарство просвете има одређене едукације, да сви наставници прођу одређене методике, али да је ово много дубљи проблем, да би ово требало цело друштво коначно да решава.