Како комунални отпад претворити у сировину за топлотну или електричну енергију
У Београду се одржава Међународни сајам енергетике и Међународни сајам заштите животне средине и природних ресурса ЕКОФЕР. У условима енергетске кризе у готово свим секторима - производњи и дистрибуцији гаса, нафте, угља, електричне енергије, глобални поремећаји рефлектују се и на регионални ниво. Ни проблем отпада не познаје границе.
На Београдском сајму су се први пут окупили представници 50 комуналних предузећа из региона која брину о шест милиона становника.
Заједничко за све градове региона је да још много морају да уложе и да раде како би решили проблеме загађења и збрињавања отпада и повећања стопе рециклаже.
"Колико наша свест о важности животне средине расте рашће и свест о управљању отпадом. Не можемо очекивати да хиљаду - две људи у Београду очисти оно што ми сви бацимо", каже председник Националне асоцијације чистоћа Србије Горан Чабради.
Сваког дана 1.300 тона београдског комуналног отпада заврши на депонији у Винчи, а рециклира се свега три одсто.
"У најскорије време се очекује отварање спалионице или енергане за топлотну и електричну енергију где ће тај отпад бити сировина. Тај отпад ће бити или струја или грејање", сматра Зоран Живковић из Градске чистоће Београд.
У Нишу се рециклира између 15 и 20 одсто комуналног отпада.
"Посебно прикупљамо дрвени отпад, зелени отпад из домаћинстава, старе гуме, електронски отпад...", објашњав Иван Михајловић из нишког ЈКП "Медијана".
Отпад завршава и у рекама које га носе из једне земље у другу, иако су се у процесу приступања ЕУ државе региона обавезале да примене европске еколошке стандарде.
"Сматрам да ће прво треба да омогућимо грађанима да на правилан начин могу да одложе отпад и да га рециклирају", каже Слободанка Чабаркапић из подгоричке градске чистоће.
Хрватска је највише постигла у збрињавању отпада, али није достигла циљеве на које се као чланица ЕУ, обавезала - да до 2020. рециклира 50 одсто отпада.
"Рециклирамо 32 одсто отпада, органски отпад се мора одвајати посебно папир посебно, стакло, пластика и метал посебно", наводи консултант за управљање отпадом у Хрватској Данко Хондуруља.
И Србија је ускладила законодавство са ЕУ у области заштите животне средине, али и даље има хиљаде дивљих депонија. У уређење система збрињавања комуналног отпада Србија треба да уложи милијарду и триста милиона евра.
Коментари