Железница у Србији – од запуштених пруга до реконструкције и возова велике брзине

Из Београда до Ниша за сат и по или до Будимпеште за два и по сата, то је циљ којем се тежи модернизацијом пруга у Србији које су деценијама пропадале.

"Држава није водила рачуна о железницама. Ми смо узели кредит од Русије, светска банка је направила једну студију како треба да рехабилитује наше железнице и није то урађено до краја. И онда смо се бавили распарчавањем железнице уместо да се бавимо како да тај један сегмент привреде буде што успешнији", рекла је Јелица Путниковић, новинар и уредник.

Изградња првих пруга у нашој земљи почела је средином деветнаестог века, за време Аустроугара и Отоманског царства. Век и по касније просечна брзина на српским пругама је 55 километара на час.

"Овај последњи период показује да је то био девастиран систем. Ренесанса железнице је европски пројекат и огромна су улагања", рекао је Небојша Бојовић, професор Саобраћајног факултета.

Износе више од шест милијарди долара, уз подршку и кредитом светске банке од око 400 милиона долара. Циљ пројекта, који је почео 2014. је да се железничке мреже више користе, повећа превоз робе и смањи број несрећа на пругама.

"Kолико је железница била запостављена најбоље можда говори у прилог и та чињеница да Барска пруга, бар ова деоница кроз Србију, пуних 50 година, дакле од када је изграђена Барска пруга није озбиљније реконструисана о некој значајнијој модернизацији да не говоримо", навео је Ненад Стојисављевић из "Инфраструктуре железнице".

"Железница је јако комплексан техничко технолошки систем и изазов је радити ту модернизацију паралелно и на инфраструктури и на возним средствима. Рокови о којима причамо су доста дугачки зато што инфраструктурни пројекти захтевају велики обим радова и опет набавка возова", рекао је Иван Булајић, директор "Србија воза".

Тренутно се ради пруга за велике брзине од Новог Сада ка Суботици, на деоници Ниш-Брестовац и деоница ка Прешеву - рок за завршетак је 2023.

Почињу радови на реконструкцији пруге између Орловата и Титела, електрификацији деонице Ниш - Димитровград, као и пробијање тунела између Сталаћа и Ђуниса на правцу Београд - Ниш. План је да и од Београда до Ниша возови стижу брзином од 200 километара на час.

"Није само у питању брзина, питање је сервиса, учесталости, фреквенције, то су више критеријумски задаци, потребно је најмање пет, шест година да дођемо до свих ових циљева", навео је професор Бојовић.

"То је неопходно ако хоћемо да будемо део Европе, европског саобраћаја, у Бриселу је пре ове енергетске кризе причано о томе да се направе железнички коридори који би повезвали све велике центре и Београд наравно", навела је Јелица Путниковић.

"Kолико год новца да сад да уложите, резултати тих улагања ће бити видљиви кроз две, три, или четири године, зависи о ком делу Србије причамо", поручио је директор "Србија воза".

Од укупно 3.735 километара пруге у Србији до сада је реконструисано 840 километара. А први резултати су већ стигли - у поређењу са прошлом годином када је возовима у Србији, превезено око 2,8 милиона путника, ове године очекује се да тај број пређе пет и по милиона.