Шта све укључује ђачки динар и ко одлучује како се располаже тим новцем

У Основној школи "Драгојло Дудић" ђачки динар на годишњем нивоу износи од 200 динара па навише. Његову цену одређује Савет родитеља, а плаћа се на почетку школске године.

"Ми смо свесни ситуације у којој сви данас живимо и радимо, тако да је то симболична сума, да не кажем да је то можда пола паклице цигара данас, тако да ако имају свест да тај новац ће сигурно завршити у побољшању услова у којој њихова деца бораве и раде, мислим да су сви вољни да дају", рекао је Никола Вукашиновић, председник Савета родитеља ОШ "Драгојло Дудић".

Ђачки динар није обавезан, а у појединим, најчешће уметничким школама, овај издатак кошта и до 10.000 динара на годишњем нивоу. Савет одлучује како ће се с тим новцем располагати.

"У току летњег распуста када се завршила школска година поставили смо драпере у свим учионицама да би деца могла преко видео бимова и преко андроида које имамо у учионицама да гледају све садржаје које се пуштају на такав начин", рекла је Данијела Павић, директорка ОШ "Драгојло Дудић".

У Земунској гимназији за ђачки динар треба више издвојити. Плаћа се 2.500 динара, а у његову цену улази неколико трошкова. Најскупља ставка је обезбеђење, кошта чак 1.000 динара. А уколико родитељи имају двоје деце у овој школи, плаћају упола цене.

"Предвиђено је да 250 динара иде за обрасце, сведочанства, књижице, разна уверења која се издају. 250 динара иде као чланство у библиотеци, односно иду за попуну лектире која је потребна ученицима у току године, 500 динара је намењено за осигурање ученика где су они осигурани 24 сата, седам дана у недељи, целу школску годину", навео је Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије.

Према речима директора Земунске гимназије, до њега до сада нису стизале примедбе на висину овог трошка, а сваке године га плати око 65 одсто родитеља.

"Знате како, ко има, плати, не прави проблем, ко не, наравно сваки динар му је битан, неће платити и то му нико неће замерити, јер одељенски старешина углавном знају каква је материјална ситуација код ученика", рекао је Александар Марков из Форума београдских гимназија.

Школа се финансира из буџета Републике Србије и локалне самоуправе. Међутим, током школске године буде и непредвиђених трошкова које школа мора да плати.

"Често се дешава да су им потребна основна средства за рад, па на тај начин дотирају оно што им недостаје, од неких баналних ствари, као што су папири за тестове, тонери за штампање", додао је Марков.

Савет родитеља може донети и одлуку да се не издваја новац за ђачки динар. Па га тако ученици у ОШ "Никола Тесла" у Раковици не плаћају, јер према речима директора, у Савету нису могли да се договоре. Али није то једина основна школа у којој не постоји ђачки динар. Не плаћа се у "Скадарлији", "1300 каплара", али и у појединим гимназијама, попут Треће и Пете.