Мариновић: С неколико "кликова" до информација власти – повереник изриче казне и пуни буџет

Међународни дан права јавности да зна, установљен је 2002. године с циљем промовисања слободног приступа информацијама, подстицања грађана да то право користе, а јавне власти на бољу транспарентност у раду.

Милан Мариновић истиче за РТС да остваривање права на слободан приступ информацијама није ништа лошије у Србији него у окружењу, у европским земљама, а да са новим измењеним законом имамо и бољи нормативни оквир од многих других.

"То је један од најбољих закона заиста у Европи. Видећемо какве ће он резултате дати јер је његова примена почела 17. фебруара, али перспектива, како сад изгледа, из овог угла гледања је добра", сматра повереник.

Да ли је решено "ћутање администрације" 

Мариновић, који је био члан Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, наглашава да су значајно покушали да олакшају свима онима које интересују информације од јавног значаја које су у поседу било ког органа власти.

Такође, с друге стране, да промовишу такозвано "проактивно" објављивање информација, односно да органи власти што више информација објаве унапред, да не морају да чекају да им неко тражи, да то буде видљиво уз неколико кликова. 

Мењањем закона морали су, каже, и да уклоне, а то је пракса у Србији показала, могућности злоупотребе права. 

Мариновић истиче да је велики проблем свих претходних година било "ћутање администрације". Тако је раније проценат жалби због "ћутања администрације" у укупном броју који је стизао поверенику, просечно био измећу 50 и 60 посто, па чак и 80 одсто у неким годинама.

"Прошле године, чим смо најавили промену закона, дакле још није почела примена, тај проценат је пао на 37 посто", указао је повереник. 

Коме и како се изричу казне 

Повереник је већ од 17. фебруара почео да изриче санкције у виду прекршајног налога, новчану казну од 30.000 динара.

"Ако је у органу власти одређено лице за поступање по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Уколико није, онда директно руководиоцу органа се изриче казна", објашњава Мариновић. 

Издато је неколико десетина налога, а неке казне су, како наводи, већ наплаћене.

"Изменом тог закона, повереник се сврстао у пуниоца буџета", оцењује Мариновић. 

Истиче и да су нормативима спречили велики број злоупотреба права које су биле присутне претходних година. Тако се, истиче, масовно подносе захтеви на слободан приступ информацијама од јавног значаја на велики круг органа власти.

"Сада лица тражиоци информација не могу, било да имају адвоката или не, да поднесу захтев за покретање прекршајног поступка прекршајном суду, а да се претходно не жале поверенику. Значи прво морају да се жале поверенику па да повереник донесе одлуку по жалби. Па не могу чак ни онда да иду на суд, него морају повереника да питају да ли ће сада да поднесе захтев за покретање поступка. Тек када повереник ћути осам дана или каже да неће, онда могу", појаснио је процедуру Мариновић.

Зашто је значајан 16. новембар 

Наводи да 16. новембра истиче рок када велика већина органа власти, којих је према процени 14.000 до 15.000, имају обавезу да објаве Информатор о свом раду на јединственој платформи, такозваном Јединственом информационом систему информатора о раду који води и одржава повереник.

"То је потпуно ново, до сада је око 3.500 органа имало ту обавезу и објављивали на својим сајтовима. Сада морају на Платформи повереника. Све је једнообразно и највиши и најнижи органи власти објављују исто", прецизирао је повереник. 

Подсећа да су до сада грађани прелазили трновити пут до информација, пролазило је више месеци, некада и година. Сада ће с неколико кликова моћи да дођу до огромних информација којима располажу органи власти. 

"Можда не до свих, али до оних најинтересантнијих сигурно. Како се спроводе јавне набавке, како се троше паре из буџета, колики су износи зарад и других примања у органу власти и слично", закључује Мариновић.