Читај ми!

Шта после затвора - може ли држава да спречи бивше осуђенике да понове кривично дело

Игор М. изашао је на слободу након што је одслужио 15 година робије због силовања и разбојништава које је починио у септембру 2007. године. Последњих дана друштвене мреже пуне су фотографија и информација о томе где се он креће и шта ради. Државна секретарка Министарства правде Ливија Павићевић наводи за РТС да ће сви државни органи у складу са својим овлашћењима урадити све да он не понови кривично дело за које је био осуђен.

Влада Србије усвојила је крајем априла 2012. такозвани "Маријин закон", који предвиђа да ће сви извршиоци кривичних дела силовања малолетних лица или педофилије након одслужења затворске казне бити под надзором полиције и друштва. Законом је предвиђено и да осуђенима неће бити дозвољен ни условни отпуст, већ ће морати у целости да одслуже казну.

Правилник о вођењу евиденције (Регистар силоватеља) донет је у септембру 2015. године од кад се евиденција и води. Све особе које се налазе у овом регистру су правоснажно осуђене за неко од кривичних дела против полне слободе над малолетницима. За разлику од неких земаља, код нас не постоји регистар силоватеља када су у питању пунолетне жртве.

Имена у њему не износе се јавно, јер се на податке садржане у овом регистру примењују одредбе закона које уређују заштиту података о личности и тајности података, те подаци нису доступни јавности. Они се, наиме, дају суду, јавном тужиоцу и полицији.

Игор М. изашао је на слободу након што је одслужио 15 година робије због силовања и разбојништава које је извршио у септембру 2007. године.

Последњих дана друштвене мреже пуне су фотографија и информација о томе где се он креће и шта ради. У овом моменту, он има иста права као и сви остали људи, па зато на сликама делује као да ужива у шетњи градом.

Павићевић: Неопходно смирити панику

Државна секретарка Министарства правде Ливија Павићевић је, гостујући у Београдској хроници, навела да ће сви државни органи у складу са својим овлашћењима урадити све да учинилац кривичног дела не понови кривично дело силовање.

"Морамо мало смирити ову панику која се ствара у јавности. Има и других учинилаца не само кривичног дела силовање већ и других кривичних дела који су осуђени, правоснажно издржали казну и такође изашли на слободу. Значи, и даље су ту, имају право на ресоцијализацију, на прилогођавање", каже гошћа Београдске хронике

Указује и да је Игору М. понуђена помоћ рехабилитација и ресоцијализација, али да је он ту врсту помоћи одбио.

"Осуђеном лицу о коме причамо је понуђена таква помоћ од стране Министарства правде, значи, да се јавља Центру за социјални рад, да му се пружи помоћ како би се прилагодио спољном свету, али је он такву помоћ одбио", указује Павићевићева.

Ко нема право на условни отпуст

Међутим, гошћа Београдске хронике додаје да ће држава свим својим ресурсима на друге начине покушати да спречи да он поново изврши овакво кривично дело.

"Ми имамо строгу казнену политику, 2019. је ступио на снагу нови Кривични законик којим је уведен доживотни затвор и то за одређена кривична дела без права на условни отпуст за лица која су осуђена на доживотни затвор и, између осталог, кривично дело силовања, поготово силовања малолетника, силовања обљубе над малолетним лицем, обљубе над дететом, обљуба над лицем у вршењу дужности, као и за тешка убиства искључена је могућност да се услови отпуст примени у таквим случајевима, значи ка лицима која су осуђена на доживотни затвор", објашњава Павићевићева. 

По садашњем закону, указује она, казна која је запрећена за силовање је од пет до 12 година. 

"Наша казнена политика је заиста строга, имамо строг Кривични законик и мислим да у том смислу шта год будемо могли да побољшамо и у наредном периоду ми ћемо на том пољу то и урадити. Сасвим сигурно, будући учиниоци кривичног дела силовање ће бити још строже кажњени. Закон постоји и мора да се поштује", закључила је гошћа Београдске хронике.