Зелене зграде штеде енергију, а уједно спасавају планету

"Кућа је енергетски ефикасна када сте урадили добру изолацију, квалитетну столарију. Ако производите струју из обновљивих извора, у овом случају преко соларних система, ви добијате енергију бесплатно од сунца, платићете инсталациу система сад у овом тренутку, период враћања инвестиције 5 до 7 година најдуже", каже Никола Буљ, оснивач Соларног културног центра "Еко двориштанце".

Градови широм света мотивишу грађевинске фирме да се окрену одрживој градњи што омогућава и тржишни успех енергетски ефикасних и стамбених и пословних зграда.

"Овде сам ангажована на пројекту реконструкције аеродрома Никола Тесла. Треба да редукујемо еколошки отисак грађевинарства. То можемо учинити зеленом градњом, избором локалних грађевинских материјала, начином градње, уз што мање отпада и уз што више зеленила. Тежимо нултој емисији", каже Мабел Миранда, архитекта/стручњак за архитектуру аеродрома из Француске.

Истраживања показују да су трошкови одрживих зграда дугорочно нижи од трошкова изградње традиционалним начинима. Употреба обновљивих материјала, попут дрвета, такође може помоћи у смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

"Због тога што се оперативна енергија полако пребацује на обновљиву енергију као што су ветропаркови, хидроцентрале у следећих пет до 10 година. Сто одсто енергије у зградама ће долазити управо од уграђене енергије, све остало ће бити обновљива и зато сад тренутно постоји велика велика потреба да се смањи количина бетона и челика који се уграђује у зграде", каже проф. др Александар Павић са Универзитета Егзетер из Белике Британије.

Зелена градња је једно од решења да се смањи загађење, а о томе треба да се мисли и у планирању насеља.

"Дивља градња јако много утиче на квалитет ваздуха, то је концентрација објеката, концентрација возила, струјања ваздуха, то није добро усклађено да циркулација ваздуха буде таква да ваздух буде чистији. Исто тако и озелењавање тих делова града где се масовно гради много значи", каже проф. др Сања Мразовац Курилић са Факултета за екологију и заштиту животне средине Универзитета Унион Никола Тесла.

Промене у грађевинском сектору неопходне су и да би се достигао циљ да Европа буде први климатски неутралан континент до 2050. године.