Синдикати траже да минималана плата буде 45.000 динара

Према подацима Фискалног савета 20 одсто запослених у Србији, њих око 440.000 ради за непопуларни минималац, али са запосленима на црно, много их је више. Њихов број, кажу, стално расте јер када повећају минималну зараду, послодавци не повећавају остале плате.

"Како ми данас посматрамо минималну зараду, ми репродукујемо сиромаштво. Ми се трудимо да нам породица радника на минималној заради, прима онолико колико данас троше најсиромашнији - то нам је циљ. 'Ајде да достигнемо минималну потрошачку корпу. Али чак ни то не успевамо", каже Марио Рељановић из Центра за достојанствен рад.

Минимална потрошачка корпа предвиђа 128 динара месечно за образовање, а комплет уџбеника кошта између осам до 17 хиљада динара, док су трошкови припреме ђака за школу много већи.

"То би значило да једној трочланој породици треба између шест и 11 година да би купила један комплет уџбеника за једно дете", каже Андријана Коцић из Алтернативног центра за девојке.

Европски завод за статистику сматра да је граница преоптерећености једне породице ако више од 40 одсто прихода иде на становање, кредит и комуналне рачуне.

"Србија је по том мерилу једино боља од Грчке у целој Европи где се ова статистика води", каже Марко Аксентијевић из организације Министарство простора.

Губимо огроман новац, кажу стручњаци, стимулисањем новонастањених у Србији који зарађују више од 300.000 динара, јер су ослобођени 70 одсто пореза на зараде и свих доприноса за социјаллно осигурање наредних пет година. Додају да треба додатно опорезовати оне који зарађују више од пет просечних зарада.

"Колико је то десетина и стотина милијарди евра ако имамо око 35.000 људи који су се пријавили пореској управи да су зарадили више од тог износа", каже Сарита Брадаш из Центра за демократију.

Послодавци тврде да не могу да повећају минималну зараду 25 одто, мада је прошле године привреда имала готово 80 одсто већи профит него 2020. године, а трошкови зарада су знатно нижи него у Европској унији.

Подсетимо, минимална зарада уведена је пре осам година као шестомесечна помоћ послодавцу који има проблема у пословању. У Немачкој је прима мање од пет одсто запослених а у суседној Хрватској мање од 10 одсто радника.