Међународни дан писмености, у Србији два одсто становништа не зна да чита и пише

Често заборављамо да је писменост основно људско право, без којег човек не може да оствари низ других. Дигитална револуција проширила је могућности стицања знања, али је добро системско образовање и даље пресудно за решавање проблема неписмености.

У Србији, према последњем попису, да чита и пише не зна скоро два одсто становништва, а око сто шездесет пет хиљада људи нема ни започето основно образовање.

Професор др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, дописни члан АНУРС објашњава да писмен човек данас није способан да се у друштву сналази.

"Функционална писменост подразумева виши ниво писмености и оспособљености човека да се служи свим текстовима и наравно да научи како ће користити техничка помагала која данас сви образовани људи морају да користе", каже Танасић.

Према његовим речима, без функционалне писмености нисмо довољно оспособљени за било који посао.

Запослење један од мотива

Управо је запослење један од основних мотива одраслих, који имају највећи удео у броју неписмених, да направе прве кораке у образовању. Министарство просвете пре више од деценију покренуло је систем основног образовања одраслих, у којем је 65 школа широм Србије.

"Када смо правили програм за основно образовање одраслих да проценат људи који немају завршену основу школу, а њих је готово милион без квалификација, правили смо програм да са завршавањем основне школе добију и одређене вештине", каже из Министарства просвете Мирјана Милановић. 

Објашњава да се програм функционално основно образовање траје три године за одрасле, јер немају времена за континуирано образовање од осам година.

Како је пандемија утицала на образовање најмлађих 

Многи су били забринути како ће пандемија утицати на најмлађе, који су у том периоду тек савладали азбуку.

Трећаци Основне школе "Михаило Петровић Алас" учили су да читају и пишу у групи од петнаест ђака, на часу који је трајао пола сата.

Из искуства учитељице, такви услови бољи су за стицање основног знања, јер је сваком могла да се посвети и задржи њихову пажњу. Додаје и да многи родитељи греше када уче децу читању и писању пре школе.

"Новије генерације долазе са слабије развијеном моториком. Веома је важно правилно држање оловке и заправо важна је та ситна моторика", каже учитељица Весна Јанковић Гајић.

Њена порука родитељима је да до поласка у школу дозволе деци "да буду деца, да се играју старим добрим играчкама, а учење читања и писања да препусте школи и учитељима".

Последња два пописа становништва показала су да смо у области образовања напредовали. Број неписмених се смањио: са више од двеста тридесет два на више од сто двадесет седам хиљада. Да ли смо наставили позитиван тренд, сазнаћемо ове године.