Зашто је извоз српског црвеног злата у застоју

Ове године цена малине достигла је рекорд, али потражња у овом периоду је у односу на претходне године далеко мања, тврде стручњаци. На то утиче и светска криза, па су тако поједини произвођачи наплатили део рода, док се остатку новца надају до краја године, а берба јесењих сорти је тек почела.

Септембар је на прагу, а у малињаку Милорада Тулимировића стигла је на бербу малина сорте полана. Берба ће трајати до снега, а тренутна откупна цена је 450 динара за килограм.

"Причају да ће да пада и на 400. Сад шта ће бити, како ће бити, не знам. Овамо је виламет била 620 и разлика је велика", каже Милорад Тулимировић из Косјерића.

Ситуација је другачија и са наплатом. Они који су се бавили откупом уложили су у тај посао сопствена средства.

"Дали смо доста робе неким хладњачама, новац се чека. Ми смо углавном неким средствима исплаћивали, сналазили се, ту робу од људи што смо купили. И ја сам имао своје малине ове године. Солидно је прошло, цена је била добра, сад само да се чека наплата", наводи Милован Илић из Косјерића.

Већина произвођача је исплатила бераче како би обезбедили радну снагу и за наредну сезону, али и има и оних који чекају новац од извозника. А извоз је тренутно у застоју, кажу стручњаци.

"Купци нашег воћа, не само нашег воћа него из читавог региона и света, преплашени и да се баве неким егзистенцијалним питањима. Тако да у сваком случају пре бирају неке основне намирнице, него на пример малину, боровницу, купину које спадају у ту групу производа са највећом еластичношћу тражње", објашњава др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.

Међутим, годинама се за српско воће подижу критеријуми кад је реч о квалитету и крупноћи плода, што се и постигло, али уз ниже приносе. Са таквим адутима ће се, упркос кризи, тражити пут за пласман и овогодишњег рода.