Преко "Карта Сербика" за повратак се пријавило 8.000 људи из дијаспоре

Пре 30 година Александар Зуровац је са породицом добио политички азил и отишао из Србије. Иако је срећу пронашао на другом континенту, остала је жеља да се врати у отаџбину.

"Провео сам 28 од својих 33 године у Америци. Било је сјајно искуство али, што каже моја жена, моја отаџбина је цело време била у срцу и део моје душе, тако да сам увек желео да се вратим", каже Александар, први корисник програма "Карта Сербика".

Он је један од 8.000 људи из дијаспоре који су се у претходне две године јавили организацији "Тачка повратка" и тражили помоћ.

Анализирајући њихове проблеме дошли су до решења – како да грађанима српског порекла процедура за привремени боравак и радну дозволу буде лакша.

"Шта ће наша ‘Карта Сербика’ бити у будућности? То ће бити не само могућност да добијете привремени боравак, већ и програм погодности за наше људе, као што су посете музејима, другим установама културе, да људи који можда годинама и деценијама нису били у земљи могу да се врате овде и упознају културу и традицију", истиче директор "Тачке повратка" Иван Бркљац.

Премијерка Ана Брнабић напомиње да је у онима који желе да се врате у Србију велики потенцијал.

"Наш циљ је да Србија буде сваким даном све боље место за живот. Као што сам рекла, велики потенцијал је и велико богатство у дијаспори, и у онима који желе да се врате, и у онима који желе дођу, а српског су порекла и овде никада нису живели, али и у онима који само желе да инвестирају и отварају своје компаније у Републици Србији", рекла је премијерка Брнабић.

Колико је оних који су се вратили у Србију а колико их је напустило земљу последњих деценија – није познато. Најновији подаци Републичког завода за статистику су из 2011.

Кажу о исељенима и повратницима више ће моћи да говоре после октобарског пописа где су у упитник додата два питања – када су се одселили из Србије и када су се вратили.