Српска војничка гробља постоје у 43 земље, због стања неких костурница треба да се стидимо

Ненад Лајбеншпергер је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да би се могло рећи да нам је култура сећања вишестрана.

"Неких локалитета се сећамо, сви знамо за њих, за неке зна мањи број људи, а за неке зна ограничен број људи. Причамо о култури сећања као да је важна, а кад треба нешто да се ради, обиђе, поправи, онда смо мало слабији, нажалоср", рекао је Лајбеншпергер.

Већина људи, додаје, обилази Зејтинлик и Видо.

"Нажалост, то већина људи ради кад оду на летовање. То може да буде у реду, да ти људи то схватају као ходочашће, али проблем је што доста често неки од њих нису посетили костурнице у свом месту или у близини свог места. На путу ка Крфу и Халкидикију постоје и друга војничка гробља која могу да се посете у Северној Македноји, али мали број људи то уради", истиче Лајбеншпергер.

Гробља су, каже, у различитом стању, од оних који се добро одржавају, до оних која се не одржавају уопште.

"Одржавају их чувари које плаћа наша држава, о делу брину ентузијасти на локалу, а о делу не брине нико", напомиње Лајбеншпергер.

Наводи да би требало би да нас буде помало и срамота због стања неких од тих костурница.

"Морамо да будемо свесни и реалности. То није питање само наше жеље, него и могућности, од тога да ли имамо довољан број људи који може да буде ангажован, као и да ли имамо довољан број финансијских средства које можемо да уложимо у све то", изјавио је Лајбеншпергер.

Највећи број српских војничких гробаља се налази на европском контитенту.

"Ту су Азија и Африка, пре свега медитерански басен где су војници одлазили на опоравак или обуку током Првог светског рата или где су били припадници савезничких војски током Другог светског рата. Мањи број војничких гробаља имамо на америчком и аустралијском континенту", наводи Лајбеншпергер.

Наводи да је се по гробљима српских војника најзначајнија Северна Македонија, јер се на том простору налазио део Солунског фронта и да ту имамо велики број гробаља и спомен костурница.

"Значајни су Тунис и Алжир, где се српска војска током Првог светског рата опорављала, а не треба заобићи ни Аустрију, Словачку, Чехословачку и Мађарску, где се налази велики број гробаља и где су умрли ратни заробљеници у логорима и тешким условима", закључује Лајбеншпергер.