Да ли је Никола Калабић ратни злочинац или родољуб – правни одговор на то питање још није коначан

Да рехабилитује Николу Калабића Виши суд у Ваљеву одлучио је још 2017. године. Међутим, годину дана касније Апелациони суд у Београду укинуо је то решење и вратио на поновну расправу. Зато су се до средине ове године поново анализирала документа и саслушавали сведоци у том предмету, а епилог је јавности саопштен у петак – Виши суд у Ваљеву потврдио је првобитну одлуку.

У новом решењу написаном на 54 стране Виши суд поново оцењује да никада није вођен кривични поступак против Николе Калабића и да, самим тим, он не може бити проглашен за ратног злочинца и народног непријатеља.

"Решењем о рехабилитацији суд је утврдио да се ништавим од тренутка доношења сматра седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945, као и три одлуке Земаљске комисије Србије, донете од априла до октобра 1945, које се односе на Николу Калабића", наводи суд.

Увид у те одлуке имао је и један од сведока на суду, историчар Бојан Димитријевић.

"Ви кад погледате материјал који је достављен од тужилаштва – видите да од тих 11 тачака, осам или девет су потпуно невероватне, неистините и рађене на бази врло проблематичних сећања још док је трајао рат. А са друге стране, сам рад комисије је био прикупљајући. Одлука комисије није била правна. А у случају Калабића, суд га није осудио", објашњава Димитријевић.

Историчар Предраг Марковић истиче да је Калабић "командно одговоран за неке од најтежих злочина у целој Србији и Другом светском рату".

"То формално оправдање суда да Калабић није судски осуђен – није ни Анте Павелић, по тој логици би требало и Анта Павелића да ослободимо сваке оптужбе. Ни Анте Павелић нема правоснажну судску осуду", рекао је Марковић.

Захтев за рехабилитацију поднела је унука Весна Калабић 2012. године.

"Главни аргументи за његову рехабилитацију су чињеница да је Равногорски покрет законом из 2005. изједначен са Партизанским покретом. С друге стране je околност да је он јасно имао антинемачки став", каже Димитријевић.

Предраг Марковић напомиње да рехабилитација "не може да буде црно-бела".

"Мора да буде случај по случај. Не смеју да се рехабилитују сви равногорци, неки су били злочинци, као што су и неки партизани били злочинци. Сви злочини треба да се осуде и да се појединачно, случај по случај, разматрају", каже Предраг Марковић.

Питање рехабилитације уређено је Законом из 2011. године. У протеклим годинама са судског индекса скинута су и имена команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михајловића и Слободана Јовановића, председника југословенске краљевске избегличке владе.