Борба против стерилитета - неком помогне промена исхране, а некоме не помаже ни ВТО

У овој години је око 4.500 жена ушло у поступак вантелесне оплодње, што је 600 више у односу на исти период прошле године. У овој години, држава је одлучила и да број покушаја буде неограничен, а однедавно, померена је и старосна граница за улазак у поступак вантелесне оплодње. Да ли клинике у Србији имају неопходне услове за више беба из вантелесне оплодње, и шта је све неопходно урадити да би се добила битка за бебу?

Начелница дневне болнице у Народном фронту др Ана Митровић каже да је у том, највећем породилишту у Србији ове године обављена 481 процедура стимулисаног циклуса, као и 45 крио-ембрио трансфера.

"Тим ембриолога и лекара има изузетан успех и по вредности позитивног теста на трудноћу он износи готово 50 одсто, што је фантастично. Међутим, део ће завршити губитком ране трудноће и каснијим компликацијама, па финални резултат неће бити 50 одсто", напимиње др Митровић.

Истиче да Србија са 19 центара, шест државних и 13 приватних, има довољно капацитета да помогне паровима који према новој одлуци имају право до 45. године на ВТО.

Поводом статистике према којој 400.000 парова у Србији има неки проблем са репродукцијом, др Митровић истиче да нису сви они кандидати за вантелесну оплодњу и да неки проблем могу да реше и променом исхране.

"Сваки пети или шести пар има неки проблем са остваривањем репродукције, код неких је довољна промена у начину исхране, а код неких ни са вештачком оплодњом неће успети", напоменула је докторка.

Апелује на парове да што пре крену да решавају питање потомства, јер са сваком годином шанса да добију бебу опада.

"Посебно за жене после 43. године са сваким месецом расте проценат оних које изгубетрудноћу. Од позитивних тестова мали број заврши и рађањем живог детета", напоменула је др Митровић.