Око: Олуја која је прекинула историју једног народа

Срби на простору данашње Хрватске живе вековима; 1317. подигли су манастир Крупу, 1350. манастир Крку, постоје записи да је још у 16. веку слепи српски војник у Сплиту певао о Краљевић Марку.

Да ли сви ти векови могу да се избришу једном војном акцијом, да ли план који је на Брионима направио Фрањо Туђман може да избрише читаву једну историју и читав један народ?

Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада и потпредседник Српске напредне странке сматра да Србија мора, пре свега, да разуме положај Срба у Хрватској.

"Да ми не србујемо из Београда, Новог Сада, Ниша, Крушевца или Зрењанина или неког другог града. Да не пласирамо јаке пароле, а ти људи треба да живе, ако смем да кажем, преживе на својим вековним огњиштима. Да рузумемо и спецификум одређених ситуација и територија. Није иста проблематика у Вуковару, Борову, Боровом насељу. Није исто бити Србин у Загребу или причати о мало Срба што је преостало у Далмацији", наводи Вучевић.

Такође, додаје он, јако је битно економско оснаживање и једна активна политика. "Да Срби смеју да уче на свом језику, да смеју да имају своје књиге, да развијамо своје просветитељство, образовно-научни програм на матерњем језику", истиче Вучевић.

Не може да разуме да је данас, уз сав напредак који се прави у српско-хрватском односима, мада то иде у амплитудама – забрањена ћирилица у Вуковару.

"Па чекајте, то је наше писмо, ако ја немам никакав проблем са латиницом, и хрватским језиком, а заиста немам, а шта је проблем са ћирилицом, шта је проблем стално са ћирилицом, она је стално нападнута као очигледно симбол нашег идентитета и то нам се дешава и на Косову и Метохији и када Албанци на српском пишу они то раде латиницом, никада неће на ћирилици да пишу. У Хрватској, где Срби живе, не сме да се користи ћирилица. У Црној Гори је протерана. И увек тако креће и увек је исти сценарију. Мислим да је време да сви снажно питамо и кажемо - дозволите нам да користимо једно од наша два писма", истиче Вучевић.

"Српско-хрватски односи имају амплитуде"

Указује и да, како се приближава Дан сећања на страдале у "Олуји", долази до тензија у односима Србије и Хрватске.

"Али рекао бих да ти српско-хрватски односи имају амплитуде и боље и не тако добре односе. Ако говоримо о некој реалној политици, природно је да и треба да имамо што боље односе и природно је да сарађујемо, комшије смо, економски смо наслоњени. Ако хоћете да гледамо из нашег угла, ми имамо велики интерес да се настави и оснажи економска сарадња - Србија остварује суфицит у трговинској размени са Хрватском", наводи Вучевић.

Ми смо, додаје он, коначно економски ојачали да можемо да се појављујемо као инвеститори.

"Ако гледамо да председнику Републике Србије не дозвољавају да оде да обиђе Јасеновац и да буде први српски председник који обилази такво место ужаса и за нас симбол свега онога што смо нажалост негативно историјски искусили, онда то не слути на добро. Ако нема толиког нивоа разумевања са хрватске стране, онда не могу да видим неку добру перспективу, а желим да је видим и мислим да сви треба и са наше стране да радимо да ти односи буду што бољи", наводи Вучевић.

Али оно што морају наше комшије Хрвати да разумеју, додаје он, је то да ми поштујемо, жалимо и оплакујемо наше страдале Србе.

"Морају да разумеју да ми морамо да причамо о српским жртвама, а ко ће да прича о српским жртвама ако не причају Срби, па ко ће да прича о страдању Срба ако не каже то Србија, ако не каже матица. Па не стављамо прст у око никоме, али људи немојте да правимо причу да седам деценија не сме да се причао Јасеновцу", каже Вучевић.

Иванић: Перспектива српског народа у Хрватској врло сужена

Душан Иванић, професор емеритус Филолошког факултета у Београду и књижевни теоретичар наводи да је после свега што се десило перспектива српског народа у Хрватској врло сужена.

"Врло је тешко, цели крајеви су опустели, то је била катастрофа за обе земље и за оба народа - и за Хрвате и за Србе. Катастрофа је у томе што су опустели цели крајеви и што су људи остали без завичаја", наводи Иванић.

Указује да су Срби у Хрватској добили статус националне мањине и да је обавеза државе да се брине о њима.

"Ми смо остали тамо без народа, онога што је био део праве српске културе - манастири, цркве. Практично кад погледате шта је све срушено од српских цркава око Славоније и у овим другим крајевима, ми смо остали без темељне ствари за српску културу које су биле носилац идентитета српског кроз целу историју - од далматинских манастира до новијих времена", наводи Иванић.

Гулић: Нови Сад има велики значај за људе из Хрватске

Милан Гулић, историчар каже да Нови Сад има велики значај за људе који су дошли из Хрватске, али и за оне Србе који су остали да живе у Хрватској.

"У Нови Сад је дошао велики број Далматинаца, Личана, Кордунаша, Банијаца и Славонаца и тамо кад одете заиста тај печат се осећа. Он има велики значај данас и за оне Србе који су остали да живе у Хрватској, а нарочито за онај њихов највиталнији део, а то су Срби у источном делу Хрватске - у Западном Срему, Источној Славонији, Барањи, ти људи су дуго били везани за Нови Сад, и данас су остали везани за њега. Тим људима он пуно значи, они користе сваки тренутак да дођу у Нови Сад, долазе и ради школовања и њима је он прави регионални центар", истиче Гулић.