Количине рударског отпада из године у годину расту, слабо праћење његовог утицаја на здравље

Из рудника долази чак 85 одсто укупног отпада, а прошле године бележи се повећање од 30 одсто. Произведено је око 60 милиона тона рударског отпада, од чега је 17 милиона тона опасни отпад.

Др Драгана Ђорђевић са Института за хемију и металургију истиче да је често већа количина токсичних елемената у самој руди него оног елемента због кога се она вади.

Све што је непотребно рударској компанији завршава на отпаду и велики је ризик за загађење животне средине воде ваздуха земљишта, објашњава Ђорђевићева.

Пулмолог проф. др Драгана Јовановић указује да се, када пада киша, отпад преноси директно у биљке, реке, твари у води и храни. Ту је директна повезаност, много веће тровање људи него што је само из ваздуха, додаје Јовановићева.

Утицај опасног отпада на здравље људи углавном се не прати. Пре десетак година измерен је повишен ниво олова у крви код деце у насељу Зајача код Лознице.

Казна за несавесне до три милиона динара

За сва активна одлагалишта рударског отпада обавезу санације и рекултивације имају они који експлоатишју руде и убиру профит, па су и власници отпада. Максималне казне за несавесно управљање рударским отпадом су од милион и по до три милиона динара за привредни преступ, а због загађења животне средине може бити одузета дозвола за рад.

Христина Војводић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) подсећа на случај загађења реке Мали Пек.

Одређена количина рудничких вода које се у неком ширем смислу моги сматрати рударским отпадом заправо изливен у реку Мали Пек. РЕРИ је поднео кривичну пријаву против инвестритора, "Зиђина" који се касније нагодио са тужилаштвом и кажњен је са милион динара, додаје Војводићева.

Очекивани приходи од рудне ренте за ову годину су око 100 милиона евра. Тренутно су на 179 поља у току геолошка истраживања.

"Наравно, очекујемо да ћемо у наредном периоду наставити са отварањем нових рудника , али оних који заиста могу да спроводе најсавременија техничка и технолошка решења како бисмо заиста имали одрживо рударство", каже помоћник министра рударства и енергетике Дејан Милијановић.

Држава има обавезу да санира и рекултивише напуштене локације рударског отпада за које није могуће утврдити власника. За сада не постоји усвојени план санације тих одлагалишта.