Нема одлагања хируршког програма на онкологији, др Марковић о томе шта можемо да урадимо за себе

Епидемијска ситуација у Србији се компликује. Расте број новозаражених, више их је од 5.000 у дану за нама, расте и број преминулих, као и пацијената на респиратору и на болничком лечењу. Резерве крви су на минимуму, што може да утиче на хируршки програм у Србији.

Доктор Иван Марковић, директор Клинике за онколошку хирургију Института за онкологију и радиологију Србије рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је проблем са снабдевањем крвљу и крвним дериватима дуже време актуелан и дешава се да на неколико хирургија у току дана неки пацијенти се помере са програма због немогућности набавке.

"Стална комуникација од раних јутарњих сати са Заводом за трансфузију крви са најавама које упућујемо њима неопходна је да бисмо добили информацију и они улажу велике напоре да у несташици издају крв пацијентима којима је то најпотребније", рекао је Марковић.

Истиче да расте број заражених коронавирусом. "Ми смо неопходно вратили пи-си-ар тестирање за пацијенте који долазе на хоспитализацију, на лечење које ће подразумевати боравак у болници", каже он.

Што се хирургије тиче, на дан програма се ради брзи антигенски тест и онда пацијент добија зелено светло за улазак у салу.

Дешава се, последње две недеље, да пацијент ујутру буде позитиван, морамо да применимо мере и да онда пацијенте из те болесничке собе померимо уз заказан пријем за 10 или 14 дана са негативним пи-си-ар тестом, напомиње Марковић.

Некако одолевамо, прошли смо вакцинацију или природну имунизацију, али број преко 5.000 је забрињавајући, напомиње доктор Марковић.

У пет операционих сала уради се око 20 операција 

Марковић каже да у Институту за онкологију у пет операционих сала ураде око 20 операција.

"Постоји и дневни хируршки блок који је издвојен, у приземљу, који смо у време пандемије успешно употребили да се обавља као дневна хирургија, али не мала хирургија, оперише се канцер дојке и штитасте жлезде, али пацијент одлази кући истог дана, епидемиолошки је било оправдано, мање се излажу могућности заражавања, практично компликације су сведене на минимум", подвукао је Марковић.

"Прошле године смо имали годишње 3.800 пацијената и око 7.500 интервенција", изнео је податак.

"Хирургија је ретко стајала. Дешавало се да неколицина пацијената не оде на програм, али се то попуњава. Операције дојке, дигестивног тракта, гинеколошке операције, штитасте жлезде, меланома је доминантна патологија којим се бавимо на Институту", каже он.

Ко не сме да чека 

Малигна и кардиоваскуларна обољења однесу највише живота годишње у Србији.

Говорећи о листи чекања, Марковић каже да не постоје капацитети, ни било где у свету, а не заостајемо, него смо и бољи у односу на неке друге европске земље.

Сваки пацијент који треба да се лечи хируршки на Институту, велика већина има доказане карциноме.

"Важно је да се свака одлука конзилијума и дијагноза у односу на степен малигнитета и на врсту карцинома поново тријажира на одељењу и тако на дневном нивоу доносимо план позивања на операцију. Чекање је сведено на минимум", објаснио је Марковић.

Гледамо да чекање за оне који имају потврђену малигну болест буде у оптималним границама, каже Марковић.

Препорука за скрининг 

Враћам се на препоруке за скрининг, када се јаве симптоми, питање је да ли је тада касно, није превише рано, додаје доктор.

"Мамографија на две године за жене после 50. године, у склопу организованог скрининга или да саме пронађу начин да то ураде, папаниколау тест, за младе жене, имамо и причу о доступности вакцине, што не треба доводити у питање да ли треба или не", каже Марковић.

Додаје затим и тест на окултно крварење за дебело црева код мушкараца и жена после 50. године и за мушкарце тест из крви после 45. године.

"Ово је нешто што је доказано да ако бар ово урадимо за себе, можемо на време да откријемо нешто што је можда судбински а може да се излечи", закључио је Марковић.