Када се бежи од пожара, а када се остаје у стану за РТС објашњава професор Машинског факултета

Иван Аранђеловић је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавио је да су противпожарни аларми у Београду регулисани доста давно, одлуком Града из 1983. године за објекте од четири спрата, па навише.

"Доста је старих објеката и обавеза је стамбене заједнице, а управник зграде је одговоран је за спровођење редовних прегледа тих система", наводи Аранђеловић.

Аранђеловић наводи да је прва обавеза за објекте поседовање противпожарних апарата, један по спрату.

"За објекте који су виши од 30 метара, односно чија је висина највишег спрата виша од 30 метара, да не постоји позиција у објекту која је удаљена од ватрогасног апарата више од 20 метара", напомиње Аранђеловић.

Најважније је, каже, у зградама је да се на путевима за евакуацију никад не држи отпадни материјал, бицикли, делови намештаја, саксије са цвећем.

"Неко може да страда од тих наших делова намештаја, саксија са цвећем", истиче Аранђеловић.

Нови објекти, додаје, имају противпаничну расвету која би требало да се контролише најмање два пута годишње, а организација тога припада управнику зграде.

На питање ако морамо да бежимо из зграде, како да избегнемо опасну ситуацију, Аранђеловић истиче да се увек бежи наниже и ако можемо да побегнемо.

"Ако је ходник пун дима, онда је боље да се вратимо у стан и извршимо заптивање неким мокрим пешкирима или капутима да би дим, од ког се најчешће страда, у што мањој мери уђе у стан. Ако дим иде преко фасаде, онда се ради супротно, заптивају се прозори и повлачимо се у најудаљенију просторију", наводи Аранђеловић.

Указује да ни старе зграде нису небезбедне, када се одржавају.

Истиче да је најважније је да не држимо отпадни материјал по ходницима.

"Законска је обавеза да системе које имамо у згради, расвету, хидрантске инсталације и системе одржавамо и проверавамо редовно. То вам је у принципу два пута годишње", истиче Аранђеловић. На питање шта као појединци не смемо да радимо да до пожара не би дошло, указује да морамо да водимо рачуна о инсталацијама, користити исправне уређаје, не користити оштећене каблове или уређаје.

"Све оно што је старо или видљиво оштећено не укључивати у електричну мрежу. Стављати осигураче, али не лицне", закључује Аранђеловић.

Противпожарне мере у новој згради и Генекс кули

Екипа Београдске хронике обишла је и једну нову модерну стамбену зграду како би видели како изгледају противпожарне мере. 

Сва у стаклу, на 40 спратова око 360 станова. Најсавременија опрема, видео-надзор, контролне собе одакле се управља свим системима у једној од највиших зграда у Београду. Много стакла и изолационих материјала, захтевали су и посебну противпожарну заштиту.

У случају да се ипак догоди, пожар се гаси воденом паром. Активирају се млазнице које распршују ситне капљице воде, а свака штити простор од 12 квадратних метара, не само у ходницима и гаражи већ и у становима. Тиме се обезбеђује већа сигурност, вишеструко се штеди вода, која се складишти у базенима у самом објекту. Противпожарни систем не реагује на дим или пару, а за 80 одсто смањује насталу штету.

"Уколико се идентификује где су делови пожара, тако технички системи функционишу, да се врата на самим улазима аутоматски затварају, где она могу да се ручно отворе ако неко треба да изађе са тог спрата и да уђе", каже Љубиша Бановачки професионални управник.

Када је крајем седамдесетих година прошлог века изграђена зграда од тридесет спратова, била је најмодернија на Балкану. Данас 500 станара Генекс куле, у којој, на срећу, ниједном није избио пожар, не знају како да реше управо проблем противпожарне заштите, тачније агрегата који не ради бар девет година. Апсурдно, до десетог спрата за гашење пожара користи се вода из водоводне мреже.

"Пошто ми имамо 30 спратова, од десетог до двадесетог и од двадесетог до тридесетог активирају се пумпе које дају притисак. Али, да би пумпе радиле мора да се има довод струје, а прва ствар која се дешава када дође до пожара је искључивање струје. Архитекта је осмислио један агрегат који би требало да је у функцији. Има решење МУП-а да је у функцији, али он у стварности није у функцији", испричао је Божидар Ставрић, управник стамбене заједнице.

Управник зграде каже да им је требало много времена да обезбеде приступ до просторије на последњем спрату преко ког би станари, у случају пожара, морали да се евакуишу. Каже, даље од ових врата која воде до пасареле не могу, јер су закључана.

На сваком спрату постоје јављачи пожара, у згради и две сирене које не раде од ко зна кад. У торби документација тешка три килограма – дописи институцијама задуженим за решење проблема. Ова зграда необична је још по једној ствари. Станари су сложни и хоће да плате, али надлежни би требало, коначно, да реагују.