Читај ми!

Пазите се лажних новчаница, најчешће фалсификовано 2.000 динара

За пола године откривено је готово 1.600 фалсификованих динарских новчаница и 318 новчаница страних валута. Мирослав Јеремић, директор Одељења за борбу против фалсификовања и анализу новчаница и кованог новца у сектору Народне банке за послове са готовином, изјавио је за РТС да грађани на сајту НБС-a могу да пронађу који су заштитни елементи новца, помоћу којих могу да препознају фалсификовану новчаницу.

Банкомати готово да више не избацију новчанице мање од две хиљаде, због чега трговци и приговарају, зато што најчешће ни они немају такозвани ситан новац. Ситно или крупно, у радњу се тешко може без 2.000 динара. Можда је и то разлог што је ове године више и фалсификованих новчаница од две хиљаде и тек свака десета је новчаница од хиљаду динара.

Прошле године највише се фалсификовао динар и свака друга лажна новчаница била је од хиљаду динара. Мирослав Јеремић рекао је за РТС да су ове године открили 1.598 фалсификованих динарских новчаница, а међу њима више од 1.300 новчаница апоена од 2.000.

Каже су открили фалсификованих 318 новчаница страног новца, као и да је "доминирао" евро, затим куна и долар.

Фалсификат и водени жиг

Указује да грађани на сајту Народне банке Србије, у делу "заштитни елементи новца", могу да погледају све заштитне елементе динарских новчаница.

"Основни услов је да познајете заштитне елементе оригиналне новчанице. Узмете новчаницу за коју верујете да је оригинална и упоређујете њен изглед са новчаницом коју проверавате. На белом необојеном делу новчанице, на пример, постоји водени жиг који се јасно види када се новчаница окрене ка извору светлости. Фалсификована новчаница или нема водени жиг или се битно разликује по свом изгледу", указује Јеремић.

Колико је фалсификата међу девизама

Јеремић каже да је у првих шест месеци ове године констатовано 96 фалсификованих хрватских куна у апоену од 1.000, као и 27 доларских новчаница, претежно у апоенима од 100 и 50.

"Куне смо и прошле године открили и то у прилично великој количини, у противвредности око 60.000 евра. Полиција је запленила, пре пуштања у оптицај, износ од 398.000 лажних евра. И хрватске куне и еври откривени су пре него што је наступила штета по грађане", наводи Јеремић.

Додаје да је за полиција у првом полугодишту 2022. године, пре пуштања у оптицај, открила 205.100 долара.

"Динарски фалсификати, иако их по броју комада има највише, по квалитету су лоше израђени. Оцењени су јединицом, као лоши фалсификати, или двојком, као осредњи. Веома ретко постоје фалсификати са оценом три. Врло добрих и опасних фалсификата у динарима нема", каже Јеремић.

Зашто није практично штедети у доларима 

Истиче да, ипак, грађани не познају карактеристике оригиналних новчаница или их познају али приликом узимања новца не обраћају пажњу на основне елементе.

"Највећи број људи само преузме кусур, гледајући једино боју новчаница. Накнадна сумња не помаже, јер од онај од кога сте преузели новчаницу тешко да ће прихватити да вам је конкретну новчаницу дао, а ви немате доказа да сте је примили и претрпите штету", указује Јеремић.

Упозорава и да није практично штедети у доларима, јер се често појављују и "опасни фалсификати" нарочито у апоенима од 100 или 50.

"Долари су начелно као валута опасни због чињенице да су све серије америчког долара штампане од 1928. године до данас у оптицају. Јако је тешко чак и за особе које се професионално баве уплатама и исплатама новца да упамте све те серије", указује Јеремић. 

Како препознати "лажну" кованицу 

Занимљиво је да се фалсификују и кованице, најчешће од два евра. Јеремић указује да код кованица треба обратити пажњу на димензију, тежину, магнетизам, као и изглед – оно што се налази на лицу и наличју треба да буде јасно.

"Чим имате нејасне и мутне мотиве, оштећења, то упућује на фалсификат", објашњава Мирослав Јеремић, директор Одељења за борбу против фалсификовања и анализу новчаница и кованог новца у Сектору Народне банке за послове са готовином.