Шта је пожарни троугао и имамо ли довољно дрва за огрев, објашњава стручњак Управе за шуме

Владимир Николић каже за РТС да протеклог викенда није било пожара.

"Иако смо у другом критичном периоду када прети највећа опасност од пожара. Први је март–април, други јул–август и трећи октобар–новембар", навео је Николић.

Високе температуре, додаје, поспешују појаву пожара.

"Да би се створио пожар, потребно је да се створи пожарни троугао где имамо извор топлоте, горивни материјал, кисеоник. Кисеоника имамо, горивног материјала се трудимо да имамо што мање, а извор пожара може бити и човек, и елементарна непогода, и тако даље", казао је Николић.

Довољан је, истиче, тренутак непажње да започне један пожар.

"Јако је битно да се пожар примети у почетним тренуцима. Вероватноћа је велика да ћемо угасити ако се правовремено реагује, ако се не разбукти, као што смо имали пожар на Старој планини 2019. године када је изгорело 2.100 хектара шуме. Паљење ватре на отвореном, на местима која за то нису предвиђена, температуре, смањена влажност ваздуха, то све доводи до пожара", истиче Николић.

Колико Србија има шума 

Србија, како наводи, према подацима има 29,1 проценат шума. Пред почетак Другог светског рата имала је 16,7 процената, а 2005. када је био претходни премер 29,1 проценат.

"Ми тренутно завршавамо другу националу инвентуру шума и прелиминарни подаци показују да ћемо имати око 40 процената шума", указује Николић.

Постоје, каже, историјски подаци и узроци зашто недостају шуме.

"Требало би да се спустимо на нивое општина. Имамо општину у Војводини која има шумовитост од 0,3 процента, а имамо општине у источној Србији које имају шумовитост од 80 одсто. Код општина које имају мало шуме потребно је да подигнемо шумовитост", истиче Николић.

Према његовим речима, пожари не познају границе и представљају велику опасност, а када је реч о бесправној сечи шуме, ту је човек главни узрок.

"Имамо апсолутно довољно шума и довољно дрвета да би се становништво грејало. Грејање дрветом се у последњој деценији 20. века сматрало заосталим. Дрво је постало прихватљив гориви материјал. Могу да поручим нашим грађанима да ћемо апсолутно имати довољно дрвета", навео је Николић.

Активности пошумљавања се, додаје, сваке године спроводе у складу са планским документима у шумарству.

Апеловао је на све оне који бораве у шуми да се понашају одговорно, да не остављају смеће, да не бацају опушке, а да ратари не пале стрњику, јер је, напомиње, то један од великих узрока пожара.