Читај ми!

Насиље се из физичког света прелило у дигитални – 80 одсто девојака се не осећа безбедно

Девојке нису једнако безбедне у дигиталном простору као младићи, показује истраживање које је спровело Удружење "Атина". Више од половине испитаница наводи да су преживеле насиље на некој од мрежа или да познају неку вршњакињу која је била у сличној ситуацији. Ауторка истраживања Андријана Радоичић каже за РТС да су оне најчешће изложене вербалном насиљу које је у вези с њиховим изледом. Наводи и да је забрињавајући податак да се 90 одсто девојака формално не би обратило институцијама када би доживеле насиље у дигиталном простору.

Према истраживању "Испред екрана", у којем су учествовале 642 девојке узраста 18 и 19 година из 24 школе у Нишу, Суботици и Београду, 80 одсто њих сматра да никако није безбедно у дигиталном простору. 

"Најчешће су изложене вербалном насиљу које је у вези с изгледом и наводе да су највише  погођене због тога што су управо девојчице. Наводе и то што су генерално изложене и свим другим облицима насиља и у физичком простору, и препознају да се то насиље сада прелива и у дигитални простор", истиче Андријана Радојичић.

Време проведено на интернету носи огромне ризике

Истраживање показује и да девојчице у Србији проводе више од три и по сата користећи мобилне телефоне и друштвене мреже, што је за сат дуже од светског просека.

Радојичићева упозорава на то да много времена проведеног у дигиталном простору са собом носи огромне ризике.

Додаје да око половине девојака сматра да оне нису криве за насиље које се дешава на интернету и оцењује да је то добар податак и показатељ.

Међутим, друга половина препознаје да постоји њихова одговорност, па једна четвртина испитаница говори о томе да девојчице треба да воде рачуна о томе шта постављају на друштвене мреже.

"То је она стара парадигма о насиљу и жртвама, односно да жртва може на неки начин спречити својим понашањем насиље и понављање тог насиља, што знамо да није случај", каже она.

Радојичићева је рекла и да су девојке тог узраста информисане о томе како да се штите на интернету, али недовољно. 

Испитанице су истакле да би волеле да виде кампање у којима учествују јавне личности, али и информације о томе коме могу да се обрате и да пријаве уколико до насиља дође.

Какве су последице насиља

"Преко 90 одсто девојчица извештава о психолошким последицама, фобијама, страховима, анксиозности. Међутим, значајан број говори да се у потпуности повлачи с мрежа, престаје да користи интернет или га користи под другим именом", наводи Радојичићева.

Сматра да то дугорочно може имати за последицу повлачење жена генерално с веома растуће друштвене технологије као што је интернет и све професије везане за њега.  

"Тако да онда говоримо о дугорочној штети коју ћемо генерацијски морати да поправљамо уколико се девојчице заиста изолују и престану да користе интернет због насиља којем су изложене", упозорила је ауторка истраживања.  

Такође, указује и да се 90 одсто девојака формално не би обратило институцијама када би доживеле насиље у дигиталном простору, што је забрињавајући податак.

недеља, 05. мај 2024.
14° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се