Читај ми!

Због коцкања све више људи тражи стручну помоћ, најмлађи пацијент има само 16 година

Све је више људи који због проблема са коцком траже стручну помоћ. У односу на период пре пандемије, у Специјалној болници за болести зависности сада је 30 одсто више пацијената. Најмлађи има 16 година.

Сваког дана у просеку три породице у Специјалној болници за болести зависности затраже помоћ због проблема са коцком. Када први пут уђу у болницу, проблем је већ вишегодишњи.

"Проблем је почео тако што сам ја хтела да побегнем из стварности и тако сам отишла у казино. Мени је тамо било добро, лепо, нисам мислила ни на шта, апсолутно искључена из стварног света, као да је неко други у питању", каже једна пацијенткиња.

"Док сам био у средњој школи, тада је друштво по повратку из школе свраћало у те спортске кладионице. И тако је то кренуло. Међутим, мој проблем није био толико озбиљан, он је ескалирао последње четири године. Поготово када сам упознао свет онлајн клађења", истиче пацијент.

За приступ њему у било ком тренутку довољан је и мобилни телефон.

"Често сам знао по цео дан да преседим или у казину или док играм онлајн, поготово је то било појачано током овог периода пандемије", додаје један од зависника од коцке.

"Морате да имате у виду да је коцкање легална друштвена игра, да преко 80 одсто људи проводи ту време из забаве, разоноде. Нажалост, ових 20 одсто је врло клизав терен да заврше у проблему ризичног коцкања и патолошког коцкања", наглашава др Диана Ракетић, директорка Специјалне болнице за болести зависности.

Коцкају се и жене и мушкарци, али је најчешће пацијент Специјалне болнице за болести зависности – мушкарац, тридесетих година, ожењен, са малом децом. Може се препознати.

"Ако је неко нервозан, рђав, раздражљив ако не оде у кладионицу, ако му није онлајн омогућено коцкање, ако тај неко потроши више новца него што је планирао да потроши у кладионици", додаје Ракетићева.

Трпи породица, пријатељи, посао!

"Све се запостави. Особа, ја после три, четири године сам постала јако манипулативна. Лагала сам породицу, запоставила сам пријатеље", поручује пацијенткиња.

"Породица дође у очајном стању, где постоји много дугова, где су значајни конфликти", наглашава докторка Ракетић.

За лечење које у просеку траје две године треба упут, за саветовалиште – само лична карта!

"За оне људе који не могу сами, ми кажемо да успоставе апстиненцију, односно да прекину да коцкају, постоји могућност да буду на некој врсти изолације код нас на хоспиталу. То лечење траје око месец дана, а након тога буду упућени код нас у дневну болницу", објашњава др Милица Репац из Специјалне болнице за болести зависности.

Циљ је, каже, да науче да живе с проблемом и одупру се свакодневним искушењима која су на сваком кораку. Али први корак је свест да је коцка велики проблем!