Читај ми!

Почеци наставе математике у Галерији САНУ, како је метар стигао у Србију

У Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности у току је изложба на којој су представљени почеци образовања и наставе у области математике, у атмосфери бечког кафеа и београдске кафане из 19. века. То је један од програма "Ем на куб", односно Маја месеца математике.

Промењен концепт класичне изложбе. О модернизацији наставе математике у Београду у 19. веку сазнајемо кроз атмосферу бечког кафеа и београдске кафане, новина и немих филомова које прати музика тог доба.

Београдски и српски ђаци су под окриљем тадашње Владе одлазили у Европу, најчешће у Беч, тамо се школовали. А онда су, по повратку, своје знање примењивали у домовини. Тако сазнајемо како је настала модерна београдска школа математике.

"То је прича о томе како су почела прва звона да звоне у београдским школама, како је Свети Сава постао школска слава, како је метар стигао у Србију и како смо пре тога мерили и многе ствари које су направиле Србију једном модерном земљом тога времена", каже Борис Клобучар из Центра за промоцију науке.

А ево како је метар стигао у Србију.

"Димитрије Нешић нам га је донео. Он је под окриљем Владе ишао у Европу и учествовао на конгресима. У то време ми смо дужину углавном мерили на лакат или педаљ. Није то било само код нас, то је било у добром делу Европе и са Димиријем Нешићем је заправо дошао метар као такав у Србију и почео да се користи, направљени су стандарди и слично", објашњава Клобучар.

Из новина сазнајемо много тога о настанку модерног математичког образовања, о првим уџбеницима, о онима који су кројили математичке исказе на нашем језику, првим предавањима више математике и првим докторандима, ко је Кристијан Доплер и како је бечки ученик померао границе звука.