Приче о потрази за удобним гаћама су #metoo из индустрије конфекције

Када је једна Вања прокоментарисала објаву домаћег бренда на Инстаграму да се, да парафразирамо, не представља за "body positive" ако то заиста није, уследила је лавина негативних реакција. Не на њен коментар већ на кампању компаније, али и на реакцију коју је, у име бренда, оставио запослени задужен за вођење друштвених мрежа.

Отворило се неколико важних питања и указало на много проблема који прате све особе које не изгледају као топ модели, "плус сајз" модели или било који други модел који се може подвести под неку уобичајену величину од XS do XL.

Бројни брендови – домаћи и страни – не виде зараду у изради или шивењу модела који нису "стандардних" величина. Доказ за то су комади који остану непродати и после распродаја. И  по сниженим ценама тешко се продају или изузетно мали или велики бројеви. Оне величине које носи највећи број људи – S, M и L, распродају се брзо и по пуној цени.

О неисплативости шивења модела великих бројева нам сведочи и инфлуенсерка Татјана Стојановски, која дизајнира одећу.

"Прављење модела за много већу величину него за малу је много различито и тражи много више људи, времена и новца за саму израду. Мислим да је брендовима, ако ништа друго, лакше и уносније да производе серијски само величине S, M и L. Индустрија је ту да заради пре свега и само мењање тих стандарда изискује и време и новац, и зато је лакше брендовима да се бавe продајом тих универзалих и униформисаних величина", прича нам Татјана.

Ко пише "књиге стандарда"? 

Они који се не уклапају у просек – било по висини или обиму – могу да доживе и велику непријатност док и радњи настоје да пронађу удобан доњи веш, одећу или обућу. Најчешће су на мети критика жене које, према проценама околине, треба да поведу рачуна о свом физичком изгледу.

"Жене су ми писале да су доживеле ситуације да уђу у продавницу и да им са врата продавачице кажу 'ми немамо велике бројеве', што је страшно. Ја сам доживела у порођајној сали да је дошао анестезиолог и прво што је рекао било је: 'много си лепа, али прва ствар коју треба да урадиш после порођаја је да смршаш'. Друштво је толико оптерећено изгледом и мршавошћу да је изгледа већи грех бити гојазан него бити криминалац", истиче Татјана.

Дешава се и да неко ко носи патике 48, мора да скупи ногу у 47 јер у Србији није могао да купи веће, неко да носи џемпер кратких рукава јер је висок и има дуге руке, неко да подврће ногавице ако је низак.

Готово да нема особе која бар једном није морала нешто да прекроји или прилагоди себи јер није идеалне грађе или обима који се квалификује као стандардан.

А то насиље уме да прерасте у аутодеструкцију, па и у мржњу према сопственом телу које не може да уђе у калуп. И прођу године, па и деценије, док се то тело које је рађало, дојило, мршавило и гојило се, или је просто такво, не прихвати у потпуности. Многи то никада не превазиђу.

"Сви ми који нисмо кројени по неким стандардима долазимо у ситуацију да или немамо шта да носимо или мислимо да са нама нешто није у реду јер нам гардероба не одговара. Гардероба је ту да одговара нама, а не ми да се прилагођавамо њој", став је наше саговорнице. 

Само додавање префикса "плус" и "минус" у одредницама "плус сајз" и "минус сајз" делује деградирајуће на све оне људе који се не уклапају у стандард величине.

"Ако си екстра-смол онда треба да купујеш на одељењу дечије одеће јер си минус, ако си плус онда мораш да купујеш у одељку за труднице. То је индустрија и треба да схватимо да то нема везе са нама и са нашим емоцијама. Ми на те ствари реагујемо веома емотивно и љутимо се на индустрију, а индустрија је већа од појединца. На то треба гледати са резервом. Прво треба да знамо ко смо и шта смо, а онда нам индустрија не може ништа", наглашава Татјана Стојановски.

Шта је body positive покрет и шта значи у Србији?

Жудња жена да буду савршено лепе и савршено згодне није новина, није настала са појавом Фејсбука и Инстаграма, али је знатно појачана од када светом господаре друштвене мреже. 

Из те патње и жеље за савршеним телом родио се "body positive" покрет, који афирмише да треба волети себе и са "манама", вишковима, мањковима, променама на телу.

И тај тренд, као и све што долази са стране и преко друштвених мрежа, није заобишао Србију. Ипак, како истиче Татјана Стојановски, у нашем друштву је помало "отишао у екстрем" што је резултат, каже, неразумевања суштине.

"То (body positive) не значи да ћемо се сви који имамо вишак килограма ухватити за руке и биће нам супер. Не, напротив. 'Боди позитивити'  нема једно значење него је једноставно воља једног појединца да воли себе такав какав јесте, али да уједно на себи ради без престанка. То не значи да се препустимо својим манама и ономе што не ваља под паролом 'то је боди позитивити'. Константна љубав према себи значи мењати се константно на боље", поручује Татјана.

Вишак и мањак килограма, стрије, целулит, вишак коже на стомаку након порођаја, опуштене груди после дојења, велика стопала или шира рамена и бокови можда нису по "књизи стандарда" прављених за максимизацију профита, али јесу за човека. И као такви су за прихватање, никако за самопрезир и аутодеструкцију.