Судија Бјелогрлић: У недељу одлучујемо да ли хоћемо да отворимо врата независном правосуђу

Снежана Бјелогрлић сматра да су грађани мало упућенији него што су били на почетку када је кренула цела референдумска кампања. Потрудили су се, каже, сви и професори уставног права и професори права уопште, представници струковних удружења да приближе грађанима о чему се ради. 

"Међутим оно што засигурно треба да знају да сутра нису никакви избори, то је референдум да ли желимо да отворимо врата напреднијем, савременијем правосуђу, да отворимо врата могућности да наше правосуђе постане независно и отпорно на политички утицај", поручила је Бјелогрлићева за РТС.

Ако ништа друго, како је истакла, грађани имају прилику у вези са случајем Новака Ђоковића да виде колико је важно да је суд независан од политике.

"Тамо се води предизборна кампања и све је то део политике али се мени чини бар за овај почетак да се показало да је судство независно и отпорно на те утицаје и на те политичке игре и утакмице", оценила је она.

Шта се мења с променом Устава за правосуђе 

Ако већина изашлих бирача на референдуму потврди акт о промени Устава - то значи да ће убудуће судије и тужиоце бирати колеге, а не Скупштина што је до сада била пракса.

Снежана Бјелогрлић је објаснила за РТС да ће у том случају колеге које су изабране за пробни мандат у Парламенту, аутоматски прећи у стални мандат, а да ће се остале колеге и даље бирати у периоду од годину дана на исти начин по садашњим законима док се не изврши усаглашавање сета правосудних закона с евентуално новим решењима у Уставу.

"Ми у Друштву судија Србије сматрамо да је довољно регулисано и оволико колико јесте. Устав је најопшти правни акт, кровни документ,  све што стоји у Уставу се после разрађује законима. Све што није у Уставу требало би да стоји у законима, вероватно се сада један део грађана плаши како ће изгледати та права решења и ја морам да кажем да она морају бити у складу с Уставом", прецизирала је Бјелогрлићева.

Додала је и да се Друштво судија Србије нада да ће учествовати у процесу израде сета правосудних закона. Ако не буду позвани, свакако ће пратити и јавност, струку и грађане обавештавати да ли су та предложена решења у складу и с Уставом и с међународним стандардима.

Да ли се политика измешта из правосуђа

Нагласила је да је неспорно да се на институционалном нивоу политика измешта. То значи, како је подвукла, да политика не би требало да има уопште утицај на правосуђе ни на судство као посебну грану власти а ни на тужилаштво.

"То је можда важније питање на који начин ће одлучивати ова тела, да ли већином од шест, седам или осам гласова, што је остављено за закон. И добро је што није уставно решење какав је био предлог власти и ми смо се изборили да се спусти на законско решење", рекла је судија.

Што се тиче тужилаштва, потврдила је да је тачно да у будућем Високом савету тужилаштва остаје министар правде али да он неће имати надлежности које је имао до сада.

Иначе, навела је да су и у свим другим саветима када је у питању Тужилаштво, чланови тих савета министри правде, јер Тужилштво није исто што и судство.

"Тужилаштво није самостална грана као што је судство, оно је државни орган али су решења напреднија због тога што председник Високог савета тужилаштва више неће бити по службеној дужности садашњи Републички јавни тужилац, касније ће се звати Врховни тужилац, и неће имати надлежности као до сада", појаснила је Бјелогрлићева.

То значи да министар неће моћи да премешта и упућује тужиоце, већ ће то радити Високи савет.

Такође министар правде неће моћи да одлучује о дисциплинским поступцима против тужиоца, навела је Бјелогрлићева.

Подсетила је да је та тема на дневном реду од 2013. године и да то није нешто што је сада дошло одједном, већ да осам и по година преговарају са влашћу.

"Власт је одлучила да промени Устав у циљу деполитизације правосуђа, обавезала се пред ЕУ да ће то да уради, и пред својим грађанима. Ова решења која су предложена су боља од постојећих", закључила је Бјелогрлићева.