Манастир Милентија – од велелепне грађевине до рушевине

На лепом и скровитом месту, у поткопаоничком засеоку Башићи налази се манастир Милентија посвећен Светом Стефану. Од некада велелепне грађевине, са краја 14. и почетка 15. века остале су рушевине. На основу камених декоративних елемената, тврде најпознатији српски археолози, могуће је обновити Милентију, која је бисер српског средњовековног градитељства.

Из времена деспота Стефана Лазаревића, лепота и разноврсност клесаних мотива сведоче о даровитости уметника који су зидали манастир Милентија. Најлепши детаљ на цркви је велика розета, пречника 180 центиметара, која је данас део сталне поставке Народног музеја у Београду.

"Таква једна розета представљала је у Метрополитен музеју 2004. године архитектуру и уметност овог српског терена а заправо је представљала византијску уметност у Америци, у Њујорку", каже Љубиша Ђидић, књижевник, иницијатор обнове манастира.

Након вишедеценијских археолошких истраживања манастира и околине откривени су декоративни елементи од камена. Већи део овог историјског блага, налази се у Народном музеју у Крушевцу.

Наталија Топличанин, историчарка уметности, истиче да се ту може видети сва раскош у времену и бројни раскошни зооморфни, вегетабилни и антропоморфни мотиви који се налазе на каменој пластици.

"Ја бих ставио Милентију у тај врх, највећи домет Моравске школе. Највише је та пластика занатски обрађена. Фантастично. Велика је штета, заиста, да тај материјал, хајде да не кажем 500 јер су неки фрагменти, али тих 300 комада данас стоје у подрумима музеја а нису на грађевини и немамо још један Каленић", рекао је проф. др Мирко Ковачевић, археолог.

Да ли ће оживети овај простор поред древног Маглича питање је времена. Пројекат за обнову Милентије урађен је пре десет година.

Овде је време оставило дубок траг. Остале су камене зидине старе шест векова да сведоче о ремек-делу српске средњовековне архитектуре, Моравске школе. По лепоти, Милентија се може поредити само са црквом Лазарицом и манастиром Каленић.