Од картонског документа до личне карте – млади Авганистанац у Србији нашао дом

Последње измене Закона о странцима донеле су разрешење административних тешкоћа не само странцима, већ и особама којима је у Србији одобрен азил. Добијањем могућности да пријаве стално настањење, добили су и другачији положај у нашој земљи. Од тада се у просеку, на годишњем нивоу, региструје 20 сталних боравка особама којима је одобрен азил.

Међу мигрантима који су балканском рутом покушавали да стигну до Западне Европе, био је и тада тинејџер из Авганистана Фазал Бари.

У Србији је одлучио да потражи заштиту и трајни дом, па је у међувремену завршио средњу школу и запослио се. Уз три језика која говори, научио је и српски.

Девет година након што је добио азил, од ове године има и своју београдску адресу, а уместо картонске исправе и праву личну карту.

"Осећам се сада прелепо, пошто могу да отворим рачун у банци, да када сам болестан могу да идем у дом здравља, они сада знају. Имам електронску личну карту, такође послодавац, као и полиција знају да је права лична карта", прича Фазал Бари.

Од 2008. до данас, свега 250 особа добило је азил у Србији. Ипак, неки од тих људи су и после тога наставили свој пут. Прво решење о сталном настањењу једном од њих донето је у фебруару прошле године.

"После добијања сталног настањења, постоји могућност и аплицирања за држављанство, после три године отвара се и та могућност. И тај процес није случајно дуг, јер је потребно да се систем и држава увере да људи који добију азил заиста и желе да овде и остану. Мада могу рећи да постоје ту бројни изазови, да можда издавање личних карата са електронским чипом буде у ранијој фази", наводи Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Међу онима који су већ прошли целу процедуру азила углавном су Сиријци, Авганистанци, становници Бурундија, Либије, Газе, Украјине.

Тешкоће у наставку пута разлог за останак у Србији

За останак се најчешће одлучују када се суоче с тешкоћама у наставку пута, посебно ако је друга опција илегалан прелазак границе. Задржавају се и они који су имали контакт са Србијом и породице с децом.

"Тежак је живот у Србији, али мени је прелепо. Ја волим српски народ, прелепа је држава, лепе су српска култура, сарма, ћевапи, све је то овде. Тренутно немам неке планове, радим два посла, у ресторану и као преводилац. Видећу за даље, мислим да је све супер како треба, за даље још не знам како ће бити", каже Фазал Бари.

Азил у Србији траже држављани земаља у којима трају сукоби, али и они који су политички или на неки други начин прогоњени или угрожени. У односу на њих, број оних који само пролазе кроз нашу земљу значајно је већи.