Стратегија за смањење сиромаштва

Двосмерна комуникација између цивилног друштва и владиних институција, пре свега Тима потпредседника Владе за примену Стратегије смањења сиромаштва у циљу боље примене те стратегије, побољшана је, али потребно је још радити на томе, оцењено је на завршном скупу у Палати Србије.

Програм "Контакт организације цивилног друштва за имплематацију Стратегије за смањење сиромаштва" примењује се већ годину и по и окупља седам репрезентативних контакт невладиних организација које представљају маргинализоване групе које су највише погођене сиромаштвом, објаснила је представница Тима потпредседника Владе за имплементацију Стратегије смањења сиромаштва Ивана Ћирковић.

Према њеним речима, те маргинализоване групе најчешће су жене, особе са инвалидитетом, избеглице и интерно расељена лица, Роми, млади, деца и стара лица.

Путем контакт организација, које су карике у ланцу, информације стижу до крајњих корисника.

"Потребе и интереси крајњих корисника, такође преко контакт организација, које су саме окупиле 657 невладиних оганизација заинтересованих за проблеме маргинализованих група, преносе се до владиних институција", објаснила је Ћирковић.

Тања Игњатовић из Аутономног женског центра, једне од контакт организација, која је окупила 43 невладине огранизације које се баве проблемом положаја жена, истакла је да је двосмерна комуникација на којој се радило у протеклих годину и по побољшана, али да још није систематична.

"Разлози су различити. Од недостатка средстава до промене сазива Владе, до које је дошло у том периоду", додала је Игњатовић.

Програм финансиран средствима Одељења за међународни развој Уједињеног Краљевства, у наредне три године ће помагати норвешко Министарство иностраних послова, док ће седам контакт невладиних организација надгледати издвајање средстава из Републичког и локалних буџета у те сврхе, рекла је Ивана Ћирковић.

У наредном периоду очекује се формирање тела које би било институционални механизам сарадње државног и цивилног сектора.