Србија преокренула тренд одлива мозгова – које су подстицајне мере за повратнике

Александар Јаковљевић истиче да је генерално највећи проблем око праћења кретања наших људи одакле се добијају прави подаци. Број од преко 92.000 повратника је резултат истраживања које је спровео програм УН за развој.

"Они су тражили алтернативне начине за праћење миграција. На основу тога расписан је позив где се јавио међународни тим са Харварда који су развили једну методологију која мери кретање наших људи у дијаспори користећи Фејсбук податке. Они су пратили наше људе који су рођени у Србији и који су најмање шест недеља боравили у иностранству и дошли су до тих података да од октобра 2020. до октобра 2021. имамо 92.000 људи мање у дијаспори што нас је довело до закључка да се тај број људи вратио у Србију", објашњава Јаковљевић.

Према његовим речима, оно што је битно да се код сваког мерења у тих годину дана видео тренд смањења броја људи у дијаспори што значи да се све већи број људи враћа у нашу земљу.

"То јесте у складу са оним што видимо као програм 'Тачка повратка' да се сваког дана јавља све већи број људи са питањем како да се врати у Србију, како да искористе прилике. То су традиционалне земље из којих долазе, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Велика Британија. Због тешких ковид мера јављао се велики број људи из Аустралије", истиче Александар Јаковљевић.

Високо образовани људи сада виде перспективу у Србији

"Истраживање Бечког института за међународне односе показује да смо у периоду од 2015. до 2019. имали позитиван прилив високо образованих људи у Србију, што је по први пут доказ да смо успели да преокренемо тренд одласка", наглашава Јаковљевић.

Додаје да то говори да имамо све већу потражњу и све већи број прилика за високо образоване људе да се у Србији остваре каријерно и да није више једини разлог повратка породица и пријатељи, већ да постоје јасне могућности како да се настави пословна каријера.

"Код повратника доминирају најразличитија занимања. Из искуства 'Тачке повратка', од две године рада, то су најразличитији профили, ИТ сектор је најзаступљенији али и друге професије за којима постоји потреба у нашој земљи. То су друштвене науке, људи из уметности, архитекте. Интересантан је податак највише повратника од 24 до 29 година", каже Јаковљевић.

Према његовим речима, то показује да се много људи након завршетка студија у иностранству одлучи да се врати у земљу рођења.

Подстицаји државе за повратак

"У претходне две године усвојене су разне мере подршке повратка у Србију. Најзначајнија мера је мера пореског ослобођења за повратнике, односно људе који су студирали и живели најмање две године у иностранству, имају право на ослобођење од пореза 70 посто на порезе и доприносе у трајању од пет година", објашњава Јаковљевић.

Додаје да је то мера донета у марту 2020. године са идејом да људи који имају неко знање и искуство у иностранству, и за које су послодавци спремни да плате плату која је двоструко већа од просечне у Србији, добијају ту пореску олакшицу како би у трајању од пет година помогли њихову реинтеграцију али и како би олакшала да њихов стандрад буде најприближнији ономе што су имали у иностранству.

Повратници из Србије, али и земаља региона

Млади повратници нису само из Србије, већ и из Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније.

Александар Јаковљевић каже да се види тренд да млади људи, који долазе на студије из тих земаља у Србију, остаје овде да живи и ради и да се види тренд да Србија постаје привлачна и за домаће држављане и за странце.

Истиче да је у претходне две године странцима издато по 12.000 привремених радних дозвола, а до новембра ове 22.000 дозвола.

"Постоји једно интересовање што је супротно тренду да губимо град величине Јагодине сваке године већ постоји позитивни тренд повратка. Најчешће у Србију долазе да на рад из Кине, Турске, Русије, већином су мушкарци и углавном је у питању рад на инфраструктурним пројектима", објашњава Јаковљевић.

Квалитетније могућности за живот разлози повратка

Према његовим речима, оно што највише мотивише грађане за повратак су квалитетније могућности за живот, пословне прилике.

"Мислим да је корона и флексибилно радно окружење, које се створило као резултат пандемије, привукло велики број људи. Имамо велики број људи који су дошли привремено али су увидели да постоје могућности за останак. Ми на свакодневном нивоу имамо контакте са људима који питају како и да ли да се врате. Најчешће дилеме су да ли ће пронаћи посао, да ли је превише другачије од система на који су се навикли али оно што је наша порука да је овде ситуација значајно боља него што је њихова перцепција поготово ако су дуго живели у иностранству", каже Александар Јаковљевић.

Поручује свима који су заинтересовани да дођу и пробају, и да ће се најчешће позитивно изненадити, јер су могућности за рад много боље него што су мислили.

"Питање повратка је дубоко, лично питање где се човек осећа најпријатније, где жели да проведе остатак живота", закључује Александар Јаковљевић из "Тачке повратка".