Пресуде Апелационог суда у жижи јавности – да ли укидање пресуде значи ослобађање од кривице

Последње недеље 2021. очи готово целе јавности биле су упрте у београдски Апелациони суд. У само једном дану судије су донеле три одлуке о којима се данима полемисало. Дарко Шарић је после осам година пребачен у кућни притвор, Дијана Хркаловић враћена у Централни затвор, а пресуда бившем председнику Општине Гроцка Драгољубу Симоновићу укинута је и поступак ће морати да крене из почетка. А из почетка су кренула и питања – ко је направио пропуст, шта значи враћање пресуде на поновно суђење и могу ли такви случај имати другачији епилог.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић наглашава да то не значи да је неко ослобођен или да је кривични поступак завршен. Напротив, поступак се наставља да би се исправиле неке грешке до којих је дошло укидањем пресуде у жалбеном поступку, додаје Шкулић.

Таквих поступака пред Апелационим судом у Београду у првих шест месеци прошле године било је више од четири хиљаде. Готово свака пета пристигла пресуда је и укинута. Разлоге, кажу упућени, прописује закон.

Судија Апелационог суда у пензији Омер Хаџиомеровић указује на то да се пресуде најчешће укидају због битних повреда одредаба кривичног поступка, зато што закон тако каже.

То није да суд сада хоће или неће, он мора да укине пресуду. Може да се разуме незадовољство странака које се слажу са првостепеном пресудом. Поступак се поново враћа, али то не значи да одлука неће на крају бити иста када се отклоне ти недостаци. А посебно су неоправдане критике на другостепени суд зашто је укинуо пресуду. Укинуо ју је зато што закон тако налаже, наводи Хаџиомеровић.

Сврха укидања првостепених пресуда и враћања на поновно одлучивање није само да се поправе учињене грешке, већ и да жалбени суд делује едукативно на првостепени.

Милан Шкулић каже да се укинута пресуда у жалбеном поступку враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

Али, ако би након тог поступка та пресуда поново дошла у жалбену фазу, тада би другостепени суд, уколико опет одлучи да укине пресуду, мора након тога да сам одржи претрес и реши предмет, што спречава одуговлачење и неку врсту пинг-понга између првостепеног и другостепеног суда, објашњава професор Правног факултета у Београду.

Одговорност судија

Оно што поступак не спречава јесу последице које могу да сносе судије.

Катарина Голубовић из Јукома истиче да би последица укидања пресуда могла да буде и одговорност судија, која се огледа кроз оцењивање судија на које утиче укидање пресуда.

Дакле, сваком судији се у току једне године броји колико има укинутих пресуда, колико потврђених и на крају крајева од тога зависи напредовање у каријери. То је свакако знак да се мора стално преиспитивати рад судија, јер поред независних судија, нама треба и одговорно судство, додаје Голубовићева.

Да би судија првостепеног суда добио највишу оцену – "изузетно успешно" мора да има мање од пет одсто укинутих пресуда у односу на укупан број донетих одлука у оцењиваном периоду. Уколико је тај проценат три и више пута већи, сматра се да је његов рад незадовољавајући.