Читај ми!

Зашто пилоти радије лете у униформи полиције, него војске

Нове хаубице, оклопна возила "нора", "лазар", "милош", МРАП-ови, ПАСАРС-и, само су нека од наоружања која би Војска Србије требало да добије током 2022. године. Најављена је и набавка транспортних авиона, али и 30 нових хеликоптера.

Ратно ваздухопловство Војске Србије у протеклих пет година добило је 14 нових хеликоптера, различитих величина и намена, борбене и транспортне. Са доласком још 30, питање је да ли ће имати довољно пилота, али и механичара за толики број летелица.

"То што имамо, условно речено, проблем са бројем људи који се пријављују на Војну академију – смер ваздухопловство, није проблем само у Србији, него и у Европи и свету. Само највеће земље на свету можда немају проблем са интересовањем младих за војни и војно пилотски позив", каже Горан Јанићевић, уредник емисије "Дозволите..."

Убрзано школовање

Један од начина да се проблем реши је и убрзано школовање цивила, са сродних факултета.

Тест таквог модела дошколовавања већ је примењен: свршени средњошколци, после завршеног шестомесечног Курса за подофицире, постали су део војске.

"Осим Војне академије која ће школовати официре, као и до сада за РВ и ПВО, и где ће они каријерно бити вођени за командне дужности, одлучили смо се за модел да један део грађана који су завршили цивилне факултете, прођу део војне обуке и да их на тај начин запослимо", истиче министар одбране Небојша Стефановић.

Додаје да је то пракса коју примењују и најмоћније војске света. "Дакле, да један део тих људи преузме униформу како би се усмеравали на летачке програме, односно били би и пилоти у будућности за највећи део тих ваздухоплова", објашњава Стефановић.

Горан Јанићевић истиче да се промоција пилотског позива стално мења, те да није била исте била пре 20 или 30 година и данас.

"Промоција је пре свега прилагођена младим људима и потребама одређене војске. У последње време велику улогу игра тзв. директни маркетинг, односно да млади људи приђу авионима, разговарају са пилотима, са механичарима и по потреби уколико је то могуће да лете хеликоптером или авионом", наводи Јанићевић.

Ред испред МУП-ових хеликоптера 

Истим летелицама, за готово исте плате, сличне задатаке извршавају војни и полицијски пилоти. Ипак, ред испред МУП-ових хеликоптера знатно је дужи од реда испред војних.

"Војска има мало сложеније процедуре. Некад млади пилоти, па и старији, искуснији имају проблем јер некада има доста папирологије, те администрације, која се у војсци правда. Када разговарате са људима у војсци, они желе да то буде на максимално високом нивоу безбедности и да су потпуности сигурни да ће свако ко крене на задатак и да ће са тог задатка и да се врати", наводи Стефановић.

Плате пилота у свету

Већ по промовисању у пилота хеликоптера, припадник Војске Србије има плату око хиљаду евра.

У Русији, где је просечна плата између 500 до 600 долара, пилоти месечно зараде 2.000, па чак и 3.000.

У Америци, на почетку каријере пилот заради и више од 4.000 долара, али и у тој земљи годинама је много летелица остало у хангарима јер нема ко да их вози.

Без озбира на то у којој земљи лете, правило је да војни пилоти најчешће нису мотивисани новцем, већ их ка кокпиту воде узбуђење или љубав према летењу.

недеља, 22. септембар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи