Читај ми!

Око 15.000 студената годишње одлази у иностранство, Велика Британија све популарнија

Ана Марија Коперт из "Ино Едукације", центра за студије у иностранству, каже за РТС да око 15.000 људи годишње, како се процењује, одлази из Србије на школовање у неку страну земљу. У земљу се врати између 50 и 60 одсто студената.

Све већи број студената из Србије опредељује се да образовање настави у иностранству и то углавном у Аустрији, Немачкој, Италији и Француској, а у скорије време и у Норвешкој и Русији.

Ана Марија Коперт из "Ино Едукације", највећег центра за студије у иностранству у Србији, навела је у Јутарњем програму да се процењује да око 15.000 људи годишње одлази на школовање у иностранство, од средњих школа до докторских студија.

"Има много наших грађана који имају хрватски, мађарски или неки други пасош, па одлазе као грађани Европске уније", напомиње Копертова.

Наводи да у Русију оде 150 студената годишње, и да Италија додељује велики број стипендија.

"Оно што постаје поново популарно је Велика Британија. Због Брегзита тамо сада наши студенти јако лако добијају радне дозволе после студија, јер више није битно да имају или не ЕУ статус, већ свако после студија може да аплицира за радну дозволу за две године и оствари неко прво пословно искуство. Јефтиније су школарине него што су биле, јер је мања интересовање за Велику Британију", објашњава Копертова.

"Свуда недостају млади људи, а ми смо ипак Европљани" 

Цела Европа пати од депопулације, свуда недостају млади људи, напомиње она. "Ми смо ипак Европљани, културе су сличне и сваки универзитет ће пре да прими неког из Србије, него из неке далеке културе. Матура је документ који је признат у целом свету. Можете да упишете било који факултет и у Словенији и у Америци", додаје Копертова.

Много студената, како је напоменула, одлази на студије у Словенију, где су студије бесплатне, мада се неки програми на енглеском језику плаћају.

"Као и у свету, бизнис и економија су оно за шта су наши студенти највише заинтересовани. С тим се најлакше касније запошљава, покреће неки бизнис. Онда иде психологија, политичке науке, као и у Србији", наводи Копертова.

Србија постаје "incoming" дестинација

Са друге стране, како је истакла, Србија постаје "incoming" дестинација. Све више је страних студената, од којих многи одлучују да остану.

"Највише долазе из Северне Африке - Египат, Мароко, Либија. Добити српску боравишну визу није лако. Процена је да ће Србија у следећих 10 година бити земља у коју студенти долазе више и то је нормално. Све успешне земље имају много студената који одлазе негде, али и долазе. Добро је да имамо мобилност у оба правца", оцењује Копертова.

Значајно расте број оних који се после дипломирања враћају у Србију.

"Мислим да се врати око 50, 60 одсто људи, што је глобални просек. Уствари ти људи који иду да се школују у иностранству, велики број се врати и покреће овде неке бизнисе, раде у међународним компанијама. Важно је да имамо циркуларне миграције, да људи одлазе и долазе", закључује Копертова.

недеља, 22. септембар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи