Породични ручак – традиција спала на телефонски позив

Живот пун обавеза и трка за новцем учинили су да није важно где ће се, када и шта појести. Породични ручак постао је обичан оброк који се ретко припрема, а чешће наручује.

"И ми стичемо утисак да све више људи храну носи, јер због брзог живота немају времена да је припремају код куће - припрема хране подразумева одлазак у продавницу, припрему поврћа, кување, и на крају оно најгоре, прање судова", наводи власник ресторана домаће кухиње Марко Маљковић.

Мирис топле домаће супе или врућег хлеба тек извађеног из пећнице када се породица окупи на ручку – редак је. Породични ручак има дуг историјат. Он је и ритуалан, доноси осећај заједништва, слоге и сигурности.

"Сигурно је ритам живота, темпо и начин живота померио значај 'института' недељног ручка. Тако да се брише та граница између дана у недељи, између викенда и празника, и заиста није важно да ли ће то бити ручак или вечера, или било који други дан - али он мора да се догоди", сматра социолог Радмила Урошевић.

Психолог Невена Чаловска Херцог истиче да је породични ручак и део наше културе.

"Ми имамо породични ручак као традицију у нашој култури и она сигурно доноси пуно сигурности, али истовремено, ако то некада изостане, или ако се неко не појави – то онда има карактер поруке", каже психолог Невена Чаловска Херцог.

Изостанак заједничког ручка није само изневеривање обичаја, него је и губитак драгоцених тренутака са најближима.

Шта кажу грађани 

Већина анкетираних грађана се слаже да је недељни ручак важан, али и да је условљен пословним обавезама, новцем и другим.

"Недеља је тај дан за дружење када могу да купим намирнице, да се окупим са својом децом и да уживамо у недељном ручку", каже једна суграђанка.

Анкетирани грађани кажу и да они којима је породица на првом месту увек нађу време за недељни ручак.

"Где се разбију породица и кућа, ту нема ни државе ни друштва, ни народа, ни племена, ни цркве, ни времена", уверен је један од анкетираних.

Породица одолева променама 

Традиционални ручак једва да је преживео транзицију, кажу стручњаци, али породица ипак одолева. Већина зна где припада и када се одсели и одлучи да самостално живи.

"Ми често изједначавамо породично припадање физичком блискошћу, тако да имамо идеју да наша заједничка адреса одређује породични идентитет, то међутим није тачно. Оно што одређује квалитет и припадање јесте квалитет односа. Док смо блиски, и док имамо добре односе у којима можемо да разговарамо, да се подржимо, ми можемо и да припадамо", сматра  Чаловска Херцог.

Ритуал заједничког ручка доноси добро целој породици. Не дозволите да вас обавезе отуђе. У заједништву и међусобном поштовању је опстанак породице, али и читавог друштва.