Читај ми!

Милијарде маски и рукавица завршило у рекама и океанима – ко у Србији контролише инфективни отпад

У Србији годишње настаје више од 5.000 тона медицинског отпада. Збрињавање инфективног отпада контролише се само у здравственим установама. Најопаснији је када се помеша са обичним, комуналним отпадом.

Од почетка пандемије милијарде маски и пластичних рукавица завршавају у рекама и океанима. Током пандемије у Србији је количина инфективног отпада повећана за 40 одсто.

"Већина оних који управљају медицинским отпадом не поштују углавном третман и складиштење, углавном ту делатност избегавају, док примарна селекција у здравственим установама донекле и постоји. Надзор је, да кажем, проблематичан из простог разлога што у Министарству заштите животне средине ради мање од 10 инспектора који су надлежни за контролу и надзор опасног отпада", напомиње Мирјана Тодоровић из Министарства заштите животне средине.

У категорију – опасни, спада 12 процената медицинског отпада.

"Тај ковид опасан отпад или уопште опасан отпад није само инфективни који смо ми решили, него постоје и неке друге врсте. Те друге врсте су фармацеутски отпад, хемијски, радиоактивни, цитотоксични", истиче проф. др Слободан Тошовић, специјалиста екотоксикологије.

Бојан Сударев, директор зрењанинске фабрике за третман медицинског отпада "Ремондис Медисон" каже да ковид отпад спада у категорију 1 инфективног отпада и он се третира спаљивањем или аутоклавирањем, стерилизацијом и дробљењем.

"Када причамо о капацитету имплементираном на српском тржишту, саберемо 160 уређаја постављених у државном систему и саберемо наш капацитет, ми долазимо до неког капацитета преко 15.000 тона", рекао је Сударев.

Нема анализа о томе да ли је неправилно одлагање инфективног отпада изазвало ширење коронавируса.

"Неодговорно понашање према отпаду које се дешава и немогућност централног, да кажем, апарата да то спусти на локални ниво кад је у питању комунални отпад и толерисање непоштовања закона о управљању отпадом, ће нам се свима одбити о главу. Ми се заштитом животне средине бавимо да би што мање трошкове лечења имали", напомиње Игор Јездимировић из "Инжењера заштите животне средине".

Процењује се да је од почетка пандемије у свету произведено више од осам милиона тона ковид отпада, а да је у океане доспело 26.000 тона, највише маски и рукавица.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи